Скулптуре инспирисане инсектима, гмизавцима и птицама, израђене од ријечног и приморског црногорског камена, претворене у умјетничка дјела која позивају на додир – тако би се укратко могла описати нова изложба црногорског вајара Јовете Љумовића, која је отворена синоћ у галерији Јосип Бепо Бенковић у Херцег Новом.
На изложби је представљено 21 дјело, међу којима су и три скулптуре настале 2025. године – скулптура шкорпије израђена од битулитског шкриљца црне боје и двије фигуре од зеленог ријечног камена. Херцегновска публика је прва која има прилику да их види.
-Камен као природни и најстарији материјал од којег су се правиле скулптуре је веома инспиративан за рад, а Црна Гора је богата каменом. Тако сам спојио два лијепа момента – природу и умјетност, каже Љумовић.
Његово стваралаштво већином почива на мотивима из животињског свијета, а на херцегновској изложби доминирају фигуре инсеката и птица.
У стварању својих скулптура, умјетник користи сирови ријечки и приморски камен, који мукотрпним радом – клесањем, брушењем и глачањем – претвара у дјела умјетности. Након обраде, то више није обичан камен. То постаје полудраги, па чак и драги камен, истиче Љумовић.
Његов рад осликава дубоку повезаност са природом и јединствену ликовну поетику. Како истиче историчар умјетности и скулптор Богдан Мусовић, Љумовићева умјетност проистиче из споја облика, боје, тактилности и „свјетлости која ваја облике“. Посебно је занимљиво како умјетник проналази ликовно упориште у стиху Његоша – „Удар нађе искру у камену. „Удар“ преводи у стваралачки чин, „искра“ је идеја, а „камен“ материја и звук.
-У фигурацији коју користи, Љумовић пробија трећу димензију, улази у зону фантастике гдје се реално и апстрактно додирују. Он непрекидно истражује – шта се крије у воденим бистрим токовима, гдје дух облика чека да га умјетник уздигне до симбола, наглашава Мусовић.
Директорица Галерије „Јосип Бепо Бенковић“ Гордана Крунић истакла је да Умјетнички савјет приликом избора изложби води рачуна о представљању умјетника који својим дјелима надилазе устаљене форме.
-Љумовићев свијет инсеката, гмизаваца и птица, иако у стварности ситан, мекан и покретан, овдје добија супротност – скулптуре су хладне на додир, велике, статичне – али вас позивају да им приђете, да преиспитате своја претходна увјерења. Богомољка више не једе мужјаке, јеленак не пробада кљештима, скакавац је миран, не плаши вас изненадним скоком – све је смирено. рекла је Крунић.
Она је додала да је Љумовић једном приликом рекао да камен након обраде више није обичан камен. Тада постаје полудраги, па чак и драги камен, тако да је, како је рекла Крунић, херцегновска публика синоћ имала прилику да види 21 драги камен.
