Директорат за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова организовао је први састанак поводом израде Стратегије за смањење ризика од катастрофа од 2025. до 2030. године. Осим чланова радне групе, у процес израде Стратегије укључене су И друге релевантне организације и институције.
Међународне обавезе државе, као и потреба за ефикасним системом за управљање ризицима од катастрофа разлози су да Стратегија за смањење ризика од катастрофа од 2025. до 2030. буде завршена у складу са планираном динамиком, поручио је В.Д. генералног директора Директората за заштиту и спашавање, Миодраг Бешовић.
– Несумњиво је да су чланови радне групе кључни у процесу израде овог документа. Међутим, важно је истаћи да је јавност већ препознала изузетан значај ове иницијативе и представља нам задовољство што се у процес израде укључују и друге организације и институције, које су заинтересоване за овај рад, што додатно обогаћује перспективу и доприноси квалитетнијој изради Стратегије – навео је он.
Члан радне групе за израду Стратегије, начелник Одсјека за истраживање и развој образовног система у Заводу за школство Црне Горе, Радоје Нововић, истакао је да су Завод и Министарство просвјете уложили напоре у анализу тренутног стања у образовном систему Црне Горе ради подршке процесу израде Стратегије.
– Ова анализа обухвата детаљне информације о броју основних и средњих школа, вртића, као и типу њихове градње. Такође, истиче се идентификација прошлих ризика, број ученика и наставника у образовно-васпитним установама, као и надлежности Завода за школство и Министарства просвјете, те како се ове надлежности могу искористити за ефикасну реализацију активности у оквиру Стратегије за смањење ризика од катастрофа 2025-2030 – казао је он.
Нововић сматра да је потребна додатна реакција Министарства просвјете како би се подигла свијест о важности дјеловања у ванредним ситуацијама и унаприједила инфраструктура.
– Улога Завода за школство у реализацији активности стратешких докумената за превенцију ризика од катастрофа до сад је била значајна, укључујући организацију више од 60 семинара који су од изузетне важности за едукацију дјеце о ризицима, превентивним мјерама и поступцима у ванредним ситуацијама. У наредном периоду потребно је обучити наставнике, спровести истраживање о ефектима наставе о ризицима, унаприједити програме и пружити подршку директорима и наставницима у имплементацији ових активности – рекао је Нововић.
Чланица радне групе за израду Стратегије, Славица Мицев из Завода за хидрометеорологију и сеизмологију истакла је кључну улогу Завода у процесу развоја нове Стратегије.
– Знамо да су бројни ризици везани за временске непогоде и хидрометеоролошке појаве, који су већ детаљно обрађени у првом документу Процјена ризика од катастрофа. Завод ће, у новој стратегији, детаљно разрадити активности везане за финансирање и активирање метеоролошког радара. Овај план ће укључивати и обуку особља које ће управљати радарима и пратити метеоролошке појаве, уз фокус на њиховој улози у правовременом упозоравању на непогоде – рекла је Мицев.
Појаснила је да су ране најаве хидрометеоролошких непогода кључне за смањење ризика од катастрофа, а да је Завод једина државна институција која се бави овом важном функцијом.
Мицев је Појаснила да су ране најаве хидрометеоролошких непогода кључне за смањење ризика од катастрофа, а да је Завод једина државна институција која се бави овом важном функцијом.
