Роман „Катарина, велика и мала“, вишеструко награђиване ауторке Оље Раичевић Кнежевић, промовисан је синоћ у Павиљону Градске музике.
Књига је награђена В.Б.З.-овим признањем за најбољи необјављени роман у рукопису, а према ријечима ауторке, конкурс који је био регионалан и анониман, представљао је изазов.
-Мислим да је на такмичењу било доста познатих имена, јер побједник добија велику новчану награду и регионално признање. Име побједника се сазна, док остали аутори остају анонимни. Ко год са наших простора напише роман да није објављен може се пријавити. Зато је то уствари најбољи необјављени рукопис, али мора бити роман, објашњава ауторка.
Као и у њеним другим дјелима, и у овом је тема идентитет. Ауторка, која је дуго живјела у Енглеској, сматра да не могу сви који промјене мјесто живљења поново изградити идентитет, што само прилагођавање и намеће.
-Потребна је посебна врста особе која је спремна да ради на себи, да се прво умањи, негира чак, нестане да би се побољшала, а за то је потребна снага и “нормални” его. Мора се наћи баланс, да се свему приступа са много љубави, да се негативне особине нашег менталитета умање, да се не реагује на прву. Треба поново изградити себе и не живјети у лажи, а то не може свако, истакла је Раичевић Кнежевић.
Да би роман настао потребно је лично искуство, сматра ауторка, која искуључиво пише о ономе што би и сама читала.
-Лично волим да читам писце који су проживјели то о чему пишу. Не мора написано бити аутофикција, већ да су на неки начин то проживјели. Још увијек се борим са собом да што више проживљеног преточим у књигу, писање нема смисла ако се не пише проживљено, казала је она.
Идентитет нестаје и управо због тога је свуда присутан као тема.
-Свака књига је на неки начин о идентитету, због тога што се плашимо гдје смо, гдје идемо, гдје ћемо завршити, уствари све више схватамо да губимо, односно да немамо контролу, онда макар тражимо у себи ко смо и гдје стојимо. Дакле, идентитет се губи али се окрећемо себи и ствара се нешто ново. Увијек мора бити горе да би било боље, биће некад боље, али ово што тренутно као друштво пролазимо је губитак идентитета оваквог каквог смо мислили да знамо и неко окретање себи, закључила је ауторка.
Оља Раичевић Кнежевић је објавила је осамдесетак колумни/прича у магазину „Арт” које су 2013. обједињене и објављене у књизи „Лондонске приче југа” (2013). Поред романа „Катарина, Велика и Мала”, написала је и роман „Милена & друге друштвене реформе” (три издања, у Црној Гори, Србији и Хрватској током 2011.), „Госпођа Блек” (у Црној Гори објављен 2015., а у Србији 2017. године).
