У Јадранском мору у посљедњих 20 година регистровано је око 100 нових, инвазивних рибљих врста, од којих се преко 40 врста одмаћило. Повећање температуре мора на годишњем нивоу, око пола степена, условио је значајну појаву алохтоних врста.
У Институту за биологију мора УЦГ радили су анализе температура мора. Према званичним подацима Хидрометеоролошког завода Црне Горе, од 1984. године када је почело мјерење, установљене су одређене аномалије, казала је за РТХН Бранка Песторић из Института за биологију мора:
– Радили смо анализе температура мора, према званичним подацима Хидрометеоролошког завода Црне Горе, од 1984. године када је почело мјерење, установљене су аномалије када је ријеч о просјечним температурама мора. Те аномалије су од 2010. године значајне, видљиве и понављају се сваке године. Пораст температуре за пола степена на годишњем нивоу заиста утиче много на биодиверзитет, живи свијет мора. Постоје и сезонске варијације температура, када је просјечна температура у љетном периоду, забиљежена и за два степена у односу на просјек у претходних 35 година, указала је Песторић.
У оквиру Центра за заштуту биодивирзитета Јадрана, Акваријум Бока насељавају само врсте које су уловљене у Боки Kоторској и отвореном дијелу црногорских вода. Посебну пажњу сада привлачи риба-лав, инвазивна врста која је дошла из Црвенога мора, сад имају већ двије јединке и то је већ трећи налаз у Црној Гори, што је важан знак да их има и да ће их бити још више.
– Инвазивне врсте су постале становници нашег мора, а неке су изгубиле статус алохтоних врста, јер су се толико одмаћиле и прилагодиле.У наше море углавном долазе преко Гибралтара из Атлантског океана, или преко Суецког канала из Индијског океана, односно, Црвеног мора што нам је још већа претња. Јер управо, повећање температуре мора је омогућило тим инвазивним врстама да се врло лако адаптирају и опстану, без икаквих проблема. Врсте које у нашу средину, дођу из других мора, немају свог предатора. Због тога се лако прилагођавају, брзо расту и температура мора која је све виша, њима омогућује да овдје несметано живе.
Прије неколико дана имали смо трећи налаз за врсту рибе – лав, за Црну Гору и држимо их у акваријуму као изложбене примјерке. Ријеч је о врсти рибе, која је дошла из Индијског океана, прошла кроз Суецки канал и ушла у Источни Медитеран и Јадранско море. Јако се брзо шири, тако да то и јесу неке претње будућности, образложила је Песторић.
У Јадранском мору је у посљедњих десет година регистровано преко 100 нових, алохтоних, рибљих врста, од чега се преко 40 одомаћило у нашем морском екосистему, објашњава Песторић.
Чим дођу такве врсте из неких других крајева и лако се прилагоде код нас, оне другим врстама постају озбиљни конкуренти за храну. Занимљиви су и морски организми које не можемо да видимо на пијаци, у мору, у плићаку – то су морски коњићи, затим мурине, раже…
– Такође, и појава медуза, нажалост, је све актуелнија на Медитерану. Оне постају све бројније и у црногорским водама, као дијелу Јадранског мора. Један од фактора те појаве може бити повећање температуре мора. Међутим, то није једини чинилац, који утиче на појаву медуза. Има пуно антропогеног фактора, односно, антропогеног притиска, који може да утиче на појаву медуза. Континуирани мониторинг медуза имамо од 2013. године. Циклуси одређених врста се појављују сада сваке године.
Оно што проузрокује бројност, односно, репродукцију тих медуза, јесте нека врста шокова. Управо температурни шокови. Медузе се размножавају на начин, да имају двије фазе развоја. Један је тај бентозни, причвршћен за морско дно. Када доживе одређени температурни шок, оне производе више малих ефира, дијелова медузе, да би задржала врсту. Генерално, животињски свијет функционише тако, када доживе шок, оне се хиперрепродукују, да би задржали врсту. Бококоторски залив је специфичан, а оно што одржава у нашем мору је етрофикацију током зимских мјесеци, на што утиче спирање вода са крашких планина и уливања потока, чиме се долази до хранљивих материја и могућности да се ти организми брже развијају.
Оно што је било специфично за ову годину је појава једне врсте компас медузе које могу да изазову опекотине, односно, иритацију у контакту са кожом. Један од узрока појаве те врсте медузе, јесте кашњење љета. Та врста се раније јављала почетком априла и трајала до задње седмице маја је продужила бивствовање у Бококоторском заливу до јула, објаснила је Песторић.
Подсјећамо, у сарадњи са Природњачким музејом Црне Горе и „Технополисом“ у Акваријуму Бока је постављена изложба „Делфин је моје име“, којом желе да скрену пажњу важности морских сисара. У оквиру изложбе нуде се и „WР“ наочаре (виртуелна реалност), које посјетиоцима омогућују да на неки начин „пливају“ са делфинима, китовима и другим врстама.
