И даље без исплате заосталих зарада радницима Института

Иако је у другој фази Института “Др Симо Милошевић” тренутно 500 гостију, а у првој око 180 пацијената са пратњом, и даље је неизвјесно када ће запослени примити заостале зараде за април, мај и јун. Рачун је често у блокади због цифре која се креће између 100 и 300 хиљада еура, док дуг према радницима варира око цифре од 6 милиона.

Како за РТХН прича вд директора, др Саво Марић, пословање би у овом тренутку било добро да Институт није преоптерећен дуговима и тужбама радника, због чега је рачун константно у блокади. Оваква ситуација изродила је још један проблем, осипање кадра.

Саво Марић, вд директора Института „Др Симо Милошевић“

– Због мањка медицинског али и свог другог кадра солитер нисмо могли да отворимо. У првој фази отворено је шест спратова и то је максимум који кадровски можемо да покријемо, тако да је посјета мања него прошле године. Максимално колико можемо упошљавамо капацитете. Новим одласцима средњег медицинског кадра бићемо принуђени да смањимо позиве према пацијентима да дођу на рехабилитацију – наводи он.

Авансним уплатама Владе Црне Горе Институт је успио да уклони блокаду рачуна и радницима исплати зараде до марта, подсјетио је др Марић и додао да за излаз из ове ситуације постоје у теорији два рјешења.

– Једно је да Влада откупи акције мањинских акционара и повећа удио у власничкој структури, што би по мени било добро. Други је нови тендер за приватизацију. До сада је било пет пропалих тендера и плашим се да би то само додатно потрошило вријеме. Већ неколико пута сам рекао, сваки дан без правог рјешења за Институт је губљење времена, којег ми више немамо – истиче др Марић.

Због свакодневног напуштања радника постоји бојазан да ће имплементација Стратегије развоја здравственог туризма пропасти, јер неће имати ко да ради, сматра он.

Др Марић се осврнуо и на жалбе менаџмента Вишем суду на пресуде Основног по тужбама радника, а због којих Институт има додатне трошкове судских процеса.

– Процјена менаџмента била је лоша када су пристигле прве пресуде, јер је процјењено да радници неће добити на Суду то што траже. Међутим, када су дошле прве пресуде у корист радника, требало је другачије реаговати, али тада се кренуло са жалбама Вишем суду. Тако се куповало вријеме на неки начин. Истовремено, много је више новца ишло на судске трошкове, које на крају плаћа Институт – казао је др Марић.

У сали Скупштине општине завршена је сједница на којој је одлучено да се из градске касе Синдикату Института за помоћ најугроженијим рaдницима исплати 27,5 хиљада еура, за шта је др Марић захвалио свима у локалној управи.

5 COMMENTS

    • Prije dva dana sam dosao iz instituta..,Svaka cast pojedinim radnicima,terapeutima rade profesionalno ijako plate kasne ali pojedini radnici se ponasaju kao da ih neko ćera na prisilni rad,arogantni ne poznaju staru izreku“gost je uvijek u pravu“
      Druze ako ti se ne radi posao ti ga ne radi nije ti kriv gost-pacijent sto ti tu radiš,kriv si sam-nevalja,trazi bolje ili radi kako treba.
      Druga je priča u kakve sobe smeštanu radnike koji dolaze preko sindikata..,kao da dolazimo dzabe a suma je oko 55 e.za koju dobijamo najgori smestaj,najgore obroke (samo jedan primjer,kupus salata 10 dana uzastipno)
      Sobe prljave,uzas,tarase po prst prasine,kreveti stari..,wc – ako ga dobro sami ne očistite (što je par nas uradilo) ne ulazite u njega tako lako.
      Druga je prica sto vam čim dodjete naplate 15 e.na KOVID ijako je Drzava proglasila zvanicno da je EPIDEMIJA prestala-ne postoji..,hajde da i ovako uberemo malo para Ne mozete se nadati boljem dok ne postanete bar malo bolji,CASTI izuzecima koji rade za svaki primjer.
      Na kranu kad bih poslao slike gdje sam boravio 10 dana mnogi bi rekli da tamo nijesam bio svonom voljom..,to je Blok A sobe od 100 do 121 uzas, rezervisan za sindikate .

  1. Lako je tebi Mariću, tužbe radnika nisu krivnja nego opstrukcija od strane Vlade i Abazovića u korist mentora Ž.Rakčevića!Dritan je odlučio ubiti Institut S.Milosević.

    • Tužbe radnika nisu opstrukcija, nego odgovor na nerad ranijih menadžera i upravnih odbora, kojima je bilo važnije finansiranje DPS-a, nego da ispoštuju koeficijente i plate radnicima ono što im pripada.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here