Православни и римокатолички вјерници прослављају данас највећи хришћански празник – Васкрс, односно Ускрс, којим се слави васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вјере.
Прославу Васкрса, којој је претходила припрема вишенедјељним постом, православни вјерници прво почињу у храмовима, окупљени у заједници на Светој литургији, чији врхунац представља причешћивање – сједињење са Богом.
Потом се прослава наставља у кругу породице, гдје посебну радост, нарочито дјеци, представља куцање шареним васкршњим јајима.
Католички обичаји везани за Ускрс почињу већ Пепелницом (Чиста сриједа) када почиње пост, који повезује зимско и прољећно вријеме и траје све до Ускрса. Богаство обичаја и њихова испреплетаност међу различитим културама дају цијелом том обреду још једно сасвим посебно обиљежје. На Ускрс је обичај у многим крајевима да се храна, која ће се јести на празник, носи на благослов, што љепше и богатије украси.
Ускршња светковина почиње након јутарње мисе. У неким мјестима се чувају обичаји да понедељком, на Други дан Ускрса, момци поливају дјевојке, како би биле здраве и лијепе, а оне их дарују украшеним јајима и неким другим поклонима.
Јаје као један од најстаријих симбола плодности и рађања новог живота у хришћанском контексту добило је и обиљежје вјесника Господњег васкрснућа. Неке легенде кажу да су се, када је Христос разапет и сахрањен, противници његовог учења подругивали следбеницима да ће Назарећанин васкрснути из мртвих када кокошке почну да носе црвена јаја. Предање надаље приповједа да су у јутро дана у коме је Исус устао из мртвих сва јаја осванула црвена.
Шарено јаје представља саму симболику Васкрса – рађања живота.
Васкрс се слави три дана, током којих се православци поздрављају са „Христос васкрсе”, уз отпоздрав „Ваистину васкрсе”.
