Након премијере у Дворани Парк у септембру и успјешног наступа на Међународном фестивалу малих сцена и монодраме у Источном Сарајеву, представа Херцегновског позоришта и ЈУК Херцег феста „Успомене Саре Бернар“ наставља театарски живот у позориштима у Црној Гори и региону.
Како наводе из Херцегновског позоришта, наредно гостовање је у Новом Саду, актуелној Европској пријестоници културе. Новосадска премијера је заказана за сутра (понедељак, 14. новембар), на сцени центра НИС у 20 сати.
Потом слиједи извођење 22. новембра у Будви, односно у Петровцу, у сали Црвена комуна. Организатор овог гостовања је Будва Град театар, док ће публика у tивту представу видјети у оквиру програма за Дан града, 23. новембра на сцени Центра за културу.
Договорен је и наступ у Зетском дому на Цетињу у склопу размјене програма, а потом и у Црногорском народном позоришту.
Подсјетићемо, представа „Успомене Саре Бернар“ рађена је према тексту Џона Марела, у адаптацији и режији Сташе Копривице. Прича о свјетски познатој француској глумици Сари Бернар, припремана је током љета, у доброј атмосфери сарадње коју су подржали Општина Херцег Нови и Министарство културе и медија као и бројни спонзори.
Најснажнији утисак Тање Бошковић била је, како каже, сарадња читавог креативног тима, сценографа, костимографа, техничке екипе представе али посебно редитељке Сташе Копривице која је учинила да „Дејан Ђоновић и ја будемо одличан пар, добри партнери на сцени једно другом…. Погледајте костим који носим, то је пет костима. Погледајте сцену, савршено за мој укус…“
Осим текста, глумца Дејана Ђоновића одушевила је могућност играња са Тањом Бошковић, која како каже “божанствено осјећа партнера кроз пријатељство, љубав и доброту…“
– Бескрајно сам јој захвалан, јер одавно у својој близини нисам имао такву страственост и посвећеност позоришту – казао је он.
Визуелном идентитету допринос је дао глумац Данило Бабовић, костимографкиња је Весна Вукићевић, у техничкој екипи су Милош Зечевић, Александра Лазић, Лара Ковачевић и Рајко Муришић, а продуцент је Милина Ковачевић.
У редитељској експликацији Сташа Копривица биљежи да је писац текста Џон Марел “све доста духовито и паметно направио, али је текст скраћиван да представа не би предуго трајала“.
– Суштина је била да прикажемо Сарину природу, бесмртни борбени карактер… осим тога овај комад је попут “Пандорине кутије“, када се отвори – опсежном анализом и прецизним поступком, из ње излази све што савремена цивилизација покушава да потисне – објаснила је Копривица.
На Међународном фестивалу малих сцена и монодраме у Источном Сарајеву, Тања Бошковић понијела је награду за најбољу женску улогу.
Сарајевски жири је образложио: да је овај комад „прича о позоришту и позоришној умјетности, која публику проводи са друге стране да би видјели наличје свега што може бити и тужно и смијешно… Једна калеидоскоп представа која је креирана из сегмената и биографије диве Саре Бернар, а направљена и изведена у маниру оног што Гротовски зове сиромашно позориште, које је сведено и зато мора да оде корак даље у истини.. Интерпретације Бернарове, убиједила нас је да је Тања Бошковић једна од водећих и бивших и садашњих глумица јужнословенског глумишта…“
