Пред Основним судом у Херцег Новом покренут је кривични поступак због недостатка новца са рачуна Фондације Николе Ника Џањевића који је тестаментом био намјењен за школовање сиромашних ученика тада Гимназије „Иван Горан Ковачић“, а садашње средње мјешовите школе. Већина новца недостаје, а само мали дио утрошен је на стипендије, како је и била посљедња воља оставиоца. У катастарском прегледу имовине новске средње школе нема ни око 6 000 квадрата земљишта коју им је оставио овај визионар, из најбоље намјере да помогне.
Задужбинар Никола Нико Џањевић, „руковођен љубављу према родном крају и жељи да помогне сиромашним ученицима“ саставио је тестамент не тако давно, 1979. године, и прецизирао да овој школи оставља сву своју покретну и непокретну имовину.
Све парцеле у Игалу, на Њивичком путу, у Суторини, Србини, су отуђене и школа од тога нема ништа, потврдила је директорица СМШ „Иван Горан Ковачић“, Љиљана Карановић гостујући у „Новском поподневу“ РТХН уреднице Данијеле Ђоновић.
– Све је отуђено, у правом смислу те ријечи. Ко је то урадио, ко је дао „зелено свијетло“ и коме је био интерес, не знам, али знам да сваки директор мора да води рачуна о задужбинама и легатима, да је то једна од ставки због којих може бити разријешен. Сигурно знам да то није настало у последњих десетак година. Мислим да је комплетно земљиште које је остављено школи и у Игалу, на Њивичком путу, у Суторини, Србини да је то дјело неких људи који вјероватно и не осјећају да су направили неки проблем и отуђили нечију имовину. Неке парцеле су школи остављене 1/1, а неке у дијелу са његовим рођацима.
Истиче да посједују документ те да је Министарство просвјете упознато са овим проблемом и да вјерује да ће нешто покренути по том питању.
– Јако тешко је нешто од тога сада вратити, просто немогуће јер је прошло доста времена, али је тужно да је то урађено и да нико не прича о томе. С друге стране, поставите питање коме је то био интерес. Ако је то био интерес општини, држави, ако је на крају требало да буде тако мада није логично, јер задужбине су нешто што се не дира, али ако је био неки виши интерес, зашто се онда школа није уредила онако како треба, казала је директорица Карановић.
По доласку на чело школе упознала се и са стањем Фондације Ника Џањевића гдје су новчана средства предвиђена за стипендирање ученика слабијег материјалног стања. Са рачуна недостаје већина новца па је покренут кривични поступак код Основног суда у нашем граду.
– Имали смо два рочишта, ниједно није одржано. Осјећам одређено ниподаштавање проблема, непоштовање институције коју представљам и воље човјека који је све то оставио, јер нисмо ни први ни други пут добили обавијест да је одложено суђење. Епилог ће бити на суду, тако мора бити. На рачуну тренутно имамо 33 хиљаде. Тај новац је остављен искључиво за образовање дјеце која имају материјални проблем, а не да би неко плаћао рачуне и са тим новцем радио неке друге ствари. Када погледате тестамент тог дивног човјека Џањевића у којем пише „Руковођен љубављу према родном крају и жељи да помогнем сиромашним ученицима који немају средстава за школовање…“, схватате какав је он био визионар и знао колико је битно образовање, да се помогну млади људи у школовању. Већине тог новца нема. Видјећемо шта ће суд рећи.
Додаје и да је до сада расписиван конкурс за средства из Фондације Ника Џањевића, али је веома мали број дјеце то користио.
– Интересовање је било слабо, а мислим да је разлог стид да се каже да немају и да им је потребна стипендија. Надам се да ће се то промијенити јер овај човјек је све што је стекао и наслиједио из најчистије намјере оставио граду како би помогао, не одмогао, као што се данас често дешава да се одмаже ријечју, сумњом, казала је директорица Карановић.
Школа има још једну задужбинску оставштину – двије кућице уз магистралу у близини аутобуске станице.
– Тестаментом је предвиђено да их за живота користе одређени људи, а потом ће школа као власник имати и право коришћења. Јасно је дефинисано тестаментом на који се начин смије користити, а никада се не смије отуђити или срушити, појаснила је директорица Карановић.
Дио тестамента Николе Ника Џањевића састављеног 15. маја 1979. године, допуњеног 14. новембра 1982. године, према архивској документацији:
„Руковођен љубављу према родном крају и жељи да помогнем сиромашним ученицима који немају средстава за школовање ја овим сву своју имовину, као и сва моја потраживања која се буду затекла након моје смрти остављам Гимназији „Иван Горан Ковачић“ у Херцег Новом, коју именујем својим јединим насљедником, ограничење да се моја непокретна имовина може продати никада, нити пак готов новац трошити већ да се приход од непокретне имовине, камата од готовог новца могу наплаћивати и употријебити само за школовање сиромашних ђака Гимназије у Херцег Новоме. Уколико се у часу моје смрти нађе нека имовина а која данас не постоји исто треба такођер да у цјелости наслиједи Гимназија „Иван Ковачић“ у Херцег Новоме.“
Нико Џањевић је преминуо 1. октобра 1990. године, а његова имовина се састојала од непокретности (земљишта) и новца депонованог код „Југословенске инвестиционе банке“ у Београду, пословне јединице „Југобанке“ у Херцег Новом и „Societe de banque“ у Лозани (Швајцарска). Задужбина након формирања није обављала своју функцију. Није додјељивала стипендије нити је водила бригу о имовини. Тако је утврђено да су непокретности Задужбине отуђене и да до 2005. године средства од камата на банковним рачунима, нису употријебљене, односно нису дате сиромашним ђацима гимназије у Херцег Новом и да воља дародавца није испоштована, записано је у Извјештају Анкетног одбора о стању Задужбине „Николе-Ника Џањевића“ из августа 2006. године.
