Синоћ је у просторијама херцегновског огранка Матице црногорске занимљиво предавање о најстаријој писмености у Црној Гори – од првог до деветог вијека, одржао црногорски историчар Вукота Вукотић.
Најстарије илирско становништво није имало свој систем писма, а ни прве грчке колоније на Јадранској обали нису оставиле велике трагове, тако да прве трагове писмености можемо тражити од првог вијека , то јест од настанка града Дукље, негдје између 20. и 50. године наше ере.
Вукотић је истакао да повод представљања корјена наше писмености у првих девет вијекова наше ере лежи у чињеници да је та тема до сада слабо била проучавана.
-Код нас постоји јако мало радова о томе. Када сам радио истраживање за ову тему ја сам заиста био запањен да ми заправо тако мало знамо о периоду који је скоро па један цијели миленијум, то је пуних девет вијекова. Са друге стране опет видим да није баш да не постоје примјери књижевности из тога доба, већ се једноставно односимо врло маћехински према томе, као да се одричемо свих тих ствари које су итекако биле значајне и које су итекако обиљежиле наш овај простор. Због тога сам и кренуо у цијело ово истраживање и то ме вукло даље и даље, и заиста сам дошао до, за мене јако фасцинантних резултата, а надам се да је тако било и за све који су вечерас имали прилику да чују нешто што се врло ријетко среће у нашој литератури и што врло тешко може да се пронађе чак код мало бољих познавалаца свих тих прилика, јер је једноставно та тема увијек била прескакана. Чак у свим стандардним изворима ви ћете наћи да писменост са ових простора креће од тог деветог вијека па надаље, међутим, као што сам рекао, одичемо се скоро цијелог миленијума наше прошлости, а заиста нема потребе.
Вукотић је истакао да је Херцег Нови, због своје позиције и историје, право мјесто за упознавање са корјенима писмености на овим просторима, те да прве трагове наше писмености морамо тражити једнако у хришћанској као и у паганској традицији.
-Наишли смо на заиста различите примјере писмености, мада сам узео управо писменост као заправо најширу одредницу. Понекад једноставно није довољно рећи књижевност. Заправо се књижевност ту успоставља као много ужи израз који не би био адекватан, јер ми овдје говоримо о јако давном периоду, то је буквално прије двије хиљаде година. Самим тим јесте заиста мало остатака те писмености, међутим када узмете и топономастику, када узмете страгистику, када узмете бројне камене изворе – надгробне споменике, већ се полако ствара једна потпуно нова слика. Самим тим мени је било јако фасцинантно и то сам се заиста трудио да истакнем вечерас, колико је наш простор у свих тих девет вјекова био јако снажно христијанизован. Балкан је био жариште цркве, био је мост између истока и запада, био је средина тог Римског царства и стално се нешто дешавало. Можда смо у Херцег Ново ми на најбољем мјесту на коме и треба да причамо ту причу, јер управо овуда воде ти стари путеви. Поред тога видио сам да ту постоје неки трагови писмености која није била хришћанска, била је паганска и то је био израз једног времена, једнога доба, али све се то ваља споменути и једноставно отргнути од заборава, поручио је Вукотић.
О траговима писане ријечи у то доба на простору Црне Горе свједоче бројни епиграфски споменици који су сачувани до данас. Само на подручју Дукље пронађено је 26 оваквих натписа. Све то представља очигледан и необорив доказ о живости и културном напретку овог краја по доласку Римљана, а њен успон поклапа се са појавом хришћанства, јер је била незаобилазна станица на путу Апостола, чуло се, између осталог, на предавању “О најстаријој писмености у Црној Гори – од првог до деветог вијека”.
Деветоро присутних ???