Херцег Нови се суочава са озбиљним проблемом негативног природног прираштаја, сврставајући се опет међу општине у Црној Гори са више умрлих него рођених становника. Према подацима МОНСТАТ-а за прошлу годину, настављен је тренд смањења броја становника.
У Црној Гори је 2025. године природни прираштај био позитиван и износи 512, али је Херцег Нови континуирано међу општинама са значајним негативним салдом, који је 2024. износио -42, а прошле године чак -71.
У Црној Гори је у 2025. години рођено 6 925 живорођене дјеце, 3 576 или 51,6 % су дјечаци, а 3 349 или 48,4 % су дјевојчице. Исте године умрло је 6 413 лица. Од тог броја 3 281 су мушкарци, а 3 132 жене. Посматрано по регионима, највише живорођених (3 710) и умрлих (2 988) је у средишњем региону који чине: Подгорица, Цетиње, Даниловград, Никшић,Тузи и Зета.
-У сјеверном региону (Андријевица, Беране, Бијело Поље, Гусиње, Колашин, Мојковац, Петњица, Плав, Пљевља, Плужине, Рожаје, Шавник и Жабљак) забиљежен је негативан природни прираштај и износи -474. Позитиван природни прираштај је евидентиран у остала два региона, с тим што је он већи у средишњем и износи 722, док у приморском региону, који чине Бар, Будва, Херцег Нови, Котор, Тиват и Улцињ, износи 264.
Највећи број живорођене дјеце забиљежен је у Подгорици (2 331), што чини више од трећине (33,7%) живорођених у Црној Гори. Најмање дјеце рођено је у Шавнику (6). Највише умрлих лица је у Подгорици и то 1 531, што је око четвртине (23,9%) од укупног броја умрлих у Црној Гори.
Природни прираштај је позитиван у осам, а негативан у 17 општина.
-Највиши природни прираштај је у Подгорици 800, затим у Будви 154, Бару 129, Рожајама 128, Зети 64, Тузима 52, Тивту 50 и Улцињу 20. Пљевља имају најнижи природни прираштај -218, Бијело Поље – 107, Никшић – 71, Цетиње – 72, Херцег Нови – 71, Беране – 57, Даниловград – 45, Мојковац -35, Андријевица – 33, Плужине – 27, колашин – 26, Петњица – 24, Жабљак – 23, Шавник – 23, Котор – 18, Плав – 16 и Гусиње – 13, наводе из МОНСТАТ-а.
