Учеснице радионица које већ четврти мјесец организује НВО Маре Маре у оквиру пројекта “Стари занати чувари културне баштине” сада уче да хеклају (кукичају) или само унапређују технике које су знале од раније. Планирају да израђују украсне и употребне предмете за домаћинство.
Многи сматрају да се хеклање вјероватно користило у раним културама, али за разлику од тканина које су сачуване, нема примјерака хеклане тканине у било којој етнолошкој збирци, или археолошком извору прије 19. вијека.
У Британији, САД и Француској, хеклање у 19. вијеку почиње да се користи као јефтинија замјена за остале облике чипке. У то вријеме хеклање је широм свијета постала народна радиност, јер су жене продајом одјеће и рукотворина насталих хеклањем доприносиле кућном буџету, а понекад од тога издржавале цијелу породицу.
Иако је временом хеклање изгубило на популарности, рани 21. вијек је донио оживљавање занимања за ручне радове и „уради сам“ хобије, па тако и за ову врсту ручног рада. У нашим породицама ријетко ко нема неки хеклани комад, било да је стољњак , завјеса или само комад који може послужити као подметач. Данас ти хеклани комади налазе нову примјену или служе као инспирација за нове радове.
Ако је судити по досадашњим производима шивења и веза које је НВО Маре Маре организовала у оквиру пројекта “Стари занати чувари културне баштине” учесницима радионица хеклања неће недостајати маште, инвентивности и креативности у њиховом раду.
Пројекат “Стари занати чувари културне баштине” имплементира се у оквиру Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану 2 – ReLOaD2, који финансира Европска унија, а спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
