Ученици 7. и 9. разреда ОШ „Илија Кишић“ и њихова наставница Тамара Комар, обиљежили су 170 година од рођења Сима Матавуља. Тим поводом, најуспјешнија чланица групе ,,Почетак“, добитница престижних литерарних награда, ученица IXa Милица Радуловић, положила је јуче цвијеће испред Матавуљеве бисте у Старом граду, уз степениште којим је Симо Матавуљ годинама ишао и које су Новљани назвали пишчевим именом.
Прославу рођендана Сима Матавуља ученице 7. и 9. разреда ОШ ,,Илија Кишић“ наставиле су Градској библиотеци и читаоници гдје им је библиотекарка Бојана Вучуровић показала импресиван број дјела Сима Матавуља и публикација о његовом животу и раду истичући значај Завичајне збирке.
– Након тога је Бојана зналачки и ненаметљиво дала прилику ученицама да радећи у групама направе два плаката о животу и дјелу Сима Матавуља – један је остао у библиотеци, а други ће бити на зиду наше учионице. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови нам је поклонила и Матавуљеву књигу ,,Из Боке Которске“ чији је издавач, казала је наставница Комар.
Овом приликом ученице и наставница су жељели да читаоце Портала РТХН подсјете на биографију писца који је дио живота провео у Херцег Новом и поклонио му приповјетку „Нови свијет у старом Розопеку“.
– Симо Матавуљ је рођен у Шибенику 12. септембра 1852. гдје завршава основну школу и нижу гимназију. Државну учитељску школу учи у Задру, административном центру Далмације која се тада, као и Бока Которска, налази у саставу Хабзбуршке Монархије. Књижевни критичар, писац и рођени Новљанин, Марко Цар о свом пријатељу пише: ,, …Имо је сва спољашња својства којима се туђа симпатија стјече“, глас му је био ,,снажан, излагање убједљиво“. По позиву херцегновског адвоката Лазара Томановића, Матавуљ долази у Херцег Нови да предаје италијански језик у Српској поморској закладној школи у Србини. У нашем граду се формира као писац и живи у њему од 1874. до 1881. – од двадесет друге до двадесет девете године. Његов утицај на ученике и савременике често се препричава, Матавуљ живи у анегдотама, а као писац у приповијеткама, новелама, путописима, драмама и преводима француских писаца – Мопасана, Золе, Молијера, са енглеског је преводио Дикенса, а са више језика књигу за дјецу ,,Вилина књига“.
Из Херцег Новог у којем ће, по сопственом признању, провести најљепше године младости, одлази на Цетиње, па у Београд гдје 1908. године умире. Матавуљ оставља снажан печат и неизбрисив траг у срединама у којима живи, а такође смјешта у њих радњу својих дјела. Ипак, приповиједачке врхунце достиже у дјелима географски лоцираним у поднебље Далмације и Боке Которске које припадају истом културном кругу – обрасцу на којем је одрастао и сазријевао.
Готово је непристојно живјети у Херцег Новом, а не прочитати ,,Нови свијет у старом Розопеку“ – приповијеци о Новом и Новљанима : ,,Вама се чини, господо, да се пред вашим очима ствара неки нови свијет у староме Розопеку. Ви се бојите тога новог свијета. Ја вам кажем да је њега увијек било, само му недостајаше прилике да га изазове на окуп. Жерава, што кажу, тиња под пепелом, а нека дуне погодан вјетар, она ће планути“. Тако пише Симо Матавуљ с краја 19. вијека, а његова мисао остаје свјежа и бритка, истиче вриједна група ученика ОШ Илија Кишић и њихова наставница Тамара Комар.
