Гран при 37. ФФХН – МФФ филму „Чувари формуле“ Драгана Бјелогрлића

Велику златну мимозу 37. Филмског Фестивала Херцег Нови – Монтенегро Филм Фестивала и награду која носи име продуцента и дугогодишњег директора Фестивала, Плакета “Зоран Живковић“ – за најбољи филм добило је остварење Драгана Бјелогрлића „Чувари формуле“, одлука је жирија званичне селекције дугометражног играног филма који је радио у саставу: Лордан Зафрановић – предсједник и чланови Пјер Жалица и Павле Симоновић.

Жири је закључио да се углавном у последње вријеме филмови све више удаљавају од биоскопа и да имају све мање гледалаца.

-„Чувари формуле“ насупрот овој тенденцији, изузетан је биоскопски филм који у свим својим елементима, на узбудљив начин, публици презентује један дио велике опасности за свијет кад је у питању атомска енергија. Због тога Гран При жири додељује филму „Чувари формуле“. И интернационална продукција овог филма оцијењена је као врхунска реализација, па му припада и награда која носи име продуцента и дугогодишњег директора Фестивала – Зорана Живковића, образложио је жири.

Бјелогрлић је, сјећајући се како је, када је 1989. године први пут био на Фестивалу у Херцег Новом одиграо ватерполо утакмицу у којој су учествовали многи познати филмски радници тог доба, попут Бата Живојиновића, Живка Николића, Милана Жмукића, Зорана Живковића, Стева Копривице, открио да је то један од момената које у сјећању носи читав живот, јер постоји фотографија.

– Многи људи са те фотографије више нису ту, али Фестивал је и даље ту, живи, а ја му желим много успјеха. Био сам много пута на овом фестивалу као глумац и као продуцент, ове године сам први пут као редитељ и добио сам ово признање од изузетног жирија, у јакој конкуренцији. Заиста ми то много значи – поручио је Бјелогрлић.

Златна мимоза за најбољу режију додијељена је редитељу Горану Столевском за филм „Домаћинство за почетнике“.

По оцјени жирија филм функционише по свим својим елементима, који и поред туробног амбијента и изузетно тешке теме доноси свјежину и оптимизам живота, што се успјева вјештином режијског поступка.

Златна мимоза за најбољи сценарио припала је Јелени Паљан за филм „Прослава“.

– Нелинеарно испричана прича по роману Дамира Каракаша, своју поенту открива на самом крају. Остављајући пуно простора за дискусију, жири цијени храброст ауторке, која деликатну тему бескомпромисно третира на деликатан начин, образложио је жири.

Јелена Ђокић добитница је Златне мимозе за најбољу женску улогу у филму „Свему дође крај“ а Марко Јанкетић Златне мимозе за најбољу мушку улогу у филму „Понтоново срце“.

Ђокић је поздравила Новљане и госте са локалним поздравом „кенова“ и истакла да је јако узбуђена што је ова награда у њеним рукама.

– На овој кули сам расла, завољела филм и усудила помислити да би се могла овим бавити. Почела сам као хостеса која је помагала публици да сједне да бих гледала филмове, била сам и мажоретка која дијели руже и вино актерима, а све да бих гледала филмове. Постојале су и карте за стајање и сви ови бедеми су били начичкани нама дјецом и младима, жељних да гледамо филмове. То је осјећање које ћу заувијек носити и нешто што по мало недостаје – поручила је она.

Фестивали, како је истакла, постоје да би се упознали нови аутори и редитељи и завољели нови глумци, а за то се мора пратити свако вече филм, ризиковати ако ти се филм не допадне да се послије не кајеш.

– Користим ову прилику и да упутим мали апел да се у будуће мало цијене направе прихватљивијим, осам еура је прескупо за једну пројекцију да би сви филмови били пуни – казала је Ђокић.

– Раскошним глумачким талентом Јелена Ђокић више него успјешно износи комплексан лик, оптерећен транзиционом реалношћу, из које нико не излази чист и невин, наведено је образложењу жирија који је појаснио и зашто је Марко Јанкетић побрао њихове симпатије:

– У контексту који можда није проседе за велику, драмску, глумачку креацију, млад глумац је успио изградити увјерљив, динамичан, жив и вољен филмски карактер, који ће засигурно стећи симпатије публике, а ево стекао је и нас стручног жирија.

Маркo Јанкетић, којем је ово прва награда за главну мушку улогу, није крио узбуђење.

-Кад су ми јуче јавили да сам добио награду за главну улогу био сам толико срећан, срце ми је јако лупало. Желим прије свега да се захвалим на прилици да учествујем у филму, редитељу Сенаду Шахмановићу, Миру Радошевићу продуценту, мојој дивној колегиници Маши Лабудовић и свим осталим сарадницима који су ми помогли да улога буде каква јесте. Надам се да је испало добро, јако сам срећан, истакао је Јанкетић.

Награда „Живко Николић“ – за  специјални допринос филмском изразу додјељена је редитељки Соњи Просенц, за филм „Породична терапија“.

-Жири је у потрази за естетиком Живка Николића пронашао филм „Породична терапија“ који на нови начин успијева да илуструје једну од траума нашег новог доба, оцијенио је жири.

Специјално признање жирија 37. Филмског Фестивала Херцег Нови – Монтенегро Филм Фестивала отишло је у руке редитеља Младена Ђорђевића за филм „Радничка класа иде у пакао“, „за бескомпромисност у реализацији умјетничке идеје – без обзира које то ризике носи“.

Подсјећамо да је на церемонији свечаног отварања 37. ФФХН –МФФ  Награда“ Милан Жмукић”– за посебан допринос афирмацији фестивала, додијељена Раду Шербеџији.

Награда коју додјељује публика у оквиру програма Мреже фестивала Јадранске регије, биће додијељена када се зброје гласови са свих фестивала који чине Мрежу.

Жири ФЕДЕОРА – Федерације филмских критичара Европе и Медитерана који је ове године радио у следећем саставу: Златко Видачковић – предсједник, Микеланђело Месина и Марија Ивановић – Никчевић, чланови, донио је одлуку да награду за најбољи филм додјели филму „Живи и здрави“, редитеља Ивана Мариновића.

-Разиграно, али врло озбиљно – друго играно остварење Ивана Мариновића уноси дашак свјежег ваздуха у жанр (регионалне) комедије. Јер, није филм „Живи и здрави“ само лаган, духовит и савршено опуштен у својој кожи, него је и слојевита, врсно написана и одглумљена прича са јаком ангажованом оштрицом. Кроз причу о једној експлозивној приморској свадби, на коју су „позвани“ и Живко Николић и Иво Брешан, Мариновић штосно дочарава аутентични медитерански менталитет, чинећи га разумљивим и допадљивим и међународној публици. Режисер, притом, показује бескрајно разумијевање и буди саосјећање за своје откачене и бескрајно несавршене ликове, које износи одлична глумачка екипа на челу са Тиханом Лазовић и Гораном Славићем. Управо из те љубави, Мариновић своје јунаке и преиспитује, правећи сјајне прелазе из комедије у драму и, опет, назад – и указујући на то колико је важно побунити се и похрвати са често бесмисленим правилима и ритуалима које намеће патријархална средина. Резултат је права мала филмска експлозија – и врло паметно и забавно скоцкана комедија, која нам је предуго фалила на црногорском и регионалном, али и на глобалном филмском репертоару.

Како је казао Новљанин Иван Мариновић, филм је недавно добио награду публике, а када се заслужи таква награда, обично не слиједи награда критике.

-Те двије ствари се тешко повезују и зато се од срца захваљујем, ово је велика подршка за филм. Посебно је храбро и отмено дати награду комедији, истакао је Мариновић.

Жири ФЕДЕОРА додијелио је и Специјално признање филму „Мајка Мара“, редитељке Мирјане Карановић.

– Третман једне самохране мајке, која трагично губи сина јединца, далеко је од очекиваног у филму „Мајка Мара“. Умјесто да склизне у типичну и врло претјерану мелодраму, прича о њеној кривици, преиспитивању животних избора и потреби да у свој строго контролисани и на посао орјентисани живот коначно пусти пожуду и страст – уоквирена је циљаном наративном и естетском хладноћом. Та и таква естетика апсолутно иде уз карактеризацију насловне „ледене краљице“, али и уз еротску игру у коју она постепено увлачи младића који је, притом, био пријатељ њеног сина. Статична фотографија, циљано стерилна сценографија и чврсто зауздане емоције најјачи су адути филма који доноси интересантан приказ животне и идентитетске кризе жене у шездесетим годинама, не тако често видљиве у балканским кинематографијама, објаснио је жири одлуку о овој награди.

У такмичарској селекцији документарног филма најбољи је филм „Столар“ од Xелил Сехрагерд а посебна признања заслужили су филмови  ‘Moody’ од Каролине Карван и Томажа Ратера и „Пјесма коју смо пјевали” од Ени Сакаб.

Одлуку о наградама донијели су редитељ Ајат Најафи, редитељка Уршка Ђукић и новинарка Тања Шуковић.

У такмичарској селекцији студентског филма о наградама је одлучивао жири у саставу: Маја Тодоровић, предсједница и чланови Лука Живковић и Бојан Вулетић.

Награда Златна мимоза за најбољи студентски филм 37. ФФХН – МФФ додјељена је филму „који је се на досљедно дискретан и храбар начин бави актуелном темом повратка изгнаних у свој родни крај“, „Ђе је крува нема глади“ редитељке Катарине Лукец, студенткиње Академије драмских умјетости из Загреба.

Специјална награда за најбољи сценарио додјељена је филму „Комшијске бубице“ и сценаристима Филипу Задру и Ивану Ожеговићу, студентима Академије драмских умјетости из Загреба.

Специјална награда за најбољу режију у селекцији „студенског филма“ припала је  филмовима „Габи“ редитеља Душана Војиновића са Факултета драмских умјетности Цетиње и филму „Аленка“ редитеља Кристијана Иргла са Академије за позориште, радио, филм и телевизију Љубљана.

Затварање фестивала  обиљежила је и  посебна посвета – магистру ликовних умјетности, сликару, уреднику ликовних програма у Херцег фесту, дивном сараднику у организацији свих новских фестивала, Војиславу Воју Килибарди (1978–2023).

Почасну плакету као мали знак незаборава члану Војове фамилије Радојици Гардашевићу уручио је Данило Бабовић.

У завршници фестивала на Канли кули је приказан филм  „Чувари формуле“, Драгана Бјелогрлића.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here