Tačno prije godinu, 16. marta, obustavljen je redovan nastavni proces koji je podrazumjevao, po starom dobrom običaju, da su nastavnici i đaci bili u učionicama. Zaštita zdravlja djece i nastavnika tada, kao i danas, u prvom su planu, ali niko nije mogao da pretpostavi da će sve ovoliko trajati.
Već 23. istog mjeseca prošle godine zaživio je projekat Uči doma – učenje na daljinu. Epidemiološka situacija je diktirala da tako bude završeno četvrto tromjesječje. Ako se vratimo na početak ove školske godine, ona je sa zakašnjenjem počela 1. oktobra, a potom je primjenjen novi model, po kojem su djeca trećeg obrazovnog ciklusa i starijih razreda srednje škole naizmjenično dolazila u školu na konsultacije, kontrolne vježbe i pismene zadatke. Od 18. januara ove godine, kada je počelo drugo polugodište, primjenjen je drugačiji oblik nastave. Određenim školama data je autonomija da, ako imaju mogućnost da ispoštuju epidemiološke mjere, organizuju nastavu za sve učenike. One koje imaju veći broj učenika, primjenjivale su model sedmičnog rotiranja učenika.
U cilju zaštite zdravlja, zbog lošije epidemiološke situacije, u određenim gradovima, među kojima je i Herceg Novi, već treću nedelju učenici su opet van svojih škola i nastavu pohađaju onlajn.
Možda je prošle godine i bilo učeničke radosti što je nastava obustavljena na 15 dana, ali danas je to sasvim drugačije. Nedostaju druženja, razgovor sa profesorom uživo, a ne preko ekrana, miris krede, graja po hodnicima, osmjeh koji je vidljiv i ne krije se ispod maske, drugarski zagrljaj. Prosvjetni radnici su izloženi, takođe, velikom naporu i izazovu sasvim drugačije organizacije i prezentacije gradiva.
Pitali smo učenike starijih razreda osnovne i srednje škole, koji već godinu imaju onlajn nastavu ili povremen odlazak u školu, šta im nedostaje, koje su prednosti a koje mane ovakvog načina obrazovanja i svi su rekli isto – druženje i živa riječ profesora.
– Nedostaje mi druženje, odnosno naš stari život prije svega ovoga. Mane su što ne vidimo nastavnike, kraći su časovi, nismo u školskim klupama kako bi trebalo. Po mom mišljenju, nema prednosti jer ovakav način učenja je nov, nismo se navikli na to i ne možemo pružiti koliko ustvari možemo – kazala je učenica Jovana.
– Jedina prednost, po mom mišljenju je što su časovi kraći i imamo malo više slobodnog vremena. Kriterijumi su smanjeni. Najveća mana je što nema druženja između nas koji smo isti razred ili generacija. Nemamo direktan kontakt sa nastavnicima, pa nam ne mogu dobro objasniti ako nam nešto nije jasno, kao što bi mogli u pravoj školi – kaže učenik Strahinja.
– Onlajn nastava ima prednosti i mana. Prednost je što smo u toplini i komforu kuće, odgovaranje je manje stresno. Najveća mana je što nas upravo taj komfor doma uspava i ne dozvoljava da budemo u potpunosti skoncentrisani i psihički prisutni. Časovi su kraći ali su raspoređeni u dužem dijelu dana pa je teže organizovati vrijeme i obaveze – kaže učenica Sara.
– Učimo bez kontakta nastavnika, neke predmete sami moramo učiti. Prednost jeste što ne moramo da ustajemo u 7 sati i trčimo u školu, već se samo iz kuće priključimo na čas, ali je to istovremeno i mana jer gubimo radne navike. Naravno da mi nedostaje druženje sa prijateljima, sada je sve to uskraćeno, sa maskama, distancom, ništa nije kao ranije. Premda sada ovako učimo, mnogo je lakše prije bilo jer bismo dosta naučili na času u školi jer smo skoncentrisaniji, a ovako nam pažnju odvlače stvari oko kompjutera ili telefona, zavisi sa kog uređaja prisustvujemo nastavi – kazao nam je učenik Petar.
– Premda je lakše dobiti ocjene kada smo u onlajn školi, ipak mi nedostaje ono uživo kada zajedno pravimo fore, idemo na odmor zajedno i slično. Zato zaista želim da se vratim u školu – kazao je gimnazijalac Matija.
– Imam više vremena kada je onlajn škola i to je dobro, ali nedostaje mi društvo – objašnjava gimnazijalka Vanja.
– Iskreno, nakon godinu onlajn škole, mislim da bi mi bilo teže ponovo se privići na regularnu školu. Odgovara mi ovaj način rada, jer sama mogu da organizujem vrijeme i ispunim dan, ali mi dosta nedostaje druženje koje onlan škola ne može da zamjeni – ističe još jedna gimnazijalka Milica.
– Mislim da je onlajn škola dobra prilika da se posvetimo samima sebi i hobijima, ali nije dobro to što nema društva – kaže Mia, takođe gimnazijalka.
– Nedostaje mi druženje, ali takođe, u odnosu na prošlu godinu, osjećam se mnogo manje produktivna jer smo svakog dana imali odgovaranja, učili, imali intezivno testove. Ove godine je to manje, monotonije, imamo dosta vremena koje sami organizujemo i to nije lako. Svakako mislim da je i ovo prilika da zgrabimo sve prednosti, ne osvrćemo se previše na ono što je bilo i izguramo sve najbolje što možemo – objasnila je gimnazijalka Aleksandra.
Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, preporučilo je da sve škole u Crnoj Gori ovu sedmicu nastavu održavaju onlajn i dalo mogućnost da se ocjene zaključe i početkom četvrtog tromjesečja.
Kako će izgledati nastavak školovanja učenika i studenata u našoj državi zavisiće od epidemiološke situacije, jer je odgovornost za zdravlje djece neprikosnovena.
Ipak, jedno je sigurno, generacije su izgubile mnogo i u socijalnom i u obrazovnom smislu, ostali su uskraćeni za izlete, učenje, druženje, ekskurzije, sve ono što nosi tinejdžersko vrijeme.
