Тачно прије годину, 16. марта, обустављен је редован наставни процес који је подразумјевао, по старом добром обичају, да су наставници и ђаци били у учионицама. Заштита здравља дјеце и наставника тада, као и данас, у првом су плану, али нико није могао да претпостави да ће све оволико трајати.
Већ 23. истог мјесеца прошле године заживио је пројекат Учи дома – учење на даљину. Епидемиолошка ситуација је диктирала да тако буде завршено четврто тромјесјечје. Ако се вратимо на почетак ове школске године, она је са закашњењем почела 1. октобра, а потом је примјењен нови модел, по којем су дјеца трећег образовног циклуса и старијих разреда средње школе наизмјенично долазила у школу на консултације, контролне вјежбе и писмене задатке. Од 18. јануара ове године, када је почело друго полугодиште, примјењен је другачији облик наставе. Одређеним школама дата је аутономија да, ако имају могућност да испоштују епидемиолошке мјере, организују наставу за све ученике. Оне које имају већи број ученика, примјењивале су модел седмичног ротирања ученика.
У циљу заштите здравља, због лошије епидемиолошке ситуације, у одређеним градовима, међу којима је и Херцег Нови, већ трећу недељу ученици су опет ван својих школа и наставу похађају онлајн.
Можда је прошле године и било ученичке радости што је настава обустављена на 15 дана, али данас је то сасвим другачије. Недостају дружења, разговор са професором уживо, а не преко екрана, мирис креде, граја по ходницима, осмјех који је видљив и не крије се испод маске, другарски загрљај. Просвјетни радници су изложени, такође, великом напору и изазову сасвим другачије организације и презентације градива.
Питали смо ученике старијих разреда основне и средње школе, који већ годину имају онлајн наставу или повремен одлазак у школу, шта им недостаје, које су предности а које мане оваквог начина образовања и сви су рекли исто – дружење и жива ријеч професора.
– Недостаје ми дружење, односно наш стари живот прије свега овога. Мане су што не видимо наставнике, краћи су часови, нисмо у школским клупама како би требало. По мом мишљењу, нема предности јер овакав начин учења је нов, нисмо се навикли на то и не можемо пружити колико уствари можемо – казала је ученица Јована.
– Једина предност, по мом мишљењу је што су часови краћи и имамо мало више слободног времена. Критеријуми су смањени. Највећа мана је што нема дружења између нас који смо исти разред или генерација. Немамо директан контакт са наставницима, па нам не могу добро објаснити ако нам нешто није јасно, као што би могли у правој школи – каже ученик Страхиња.
– Онлајн настава има предности и мана. Предност је што смо у топлини и комфору куће, одговарање је мање стресно. Највећа мана је што нас управо тај комфор дома успава и не дозвољава да будемо у потпуности сконцентрисани и психички присутни. Часови су краћи али су распоређени у дужем дијелу дана па је теже организовати вријеме и обавезе – каже ученица Сара.
– Учимо без контакта наставника, неке предмете сами морамо учити. Предност јесте што не морамо да устајемо у 7 сати и трчимо у школу, већ се само из куће прикључимо на час, али је то истовремено и мана јер губимо радне навике. Наравно да ми недостаје дружење са пријатељима, сада је све то ускраћено, са маскама, дистанцом, ништа није као раније. Премда сада овако учимо, много је лакше прије било јер бисмо доста научили на часу у школи јер смо сконцентрисанији, а овако нам пажњу одвлаче ствари око компјутера или телефона, зависи са ког уређаја присуствујемо настави – казао нам је ученик Петар.
– Премда је лакше добити оцјене када смо у онлајн школи, ипак ми недостаје оно уживо када заједно правимо форе, идемо на одмор заједно и слично. Зато заиста желим да се вратим у школу – казао је гимназијалац Матија.
– Имам више времена када је онлајн школа и то је добро, али недостаје ми друштво – објашњава гимназијалка Вања.
– Искрено, након годину онлајн школе, мислим да би ми било теже поново се привићи на регуларну школу. Одговара ми овај начин рада, јер сама могу да организујем вријеме и испуним дан, али ми доста недостаје дружење које онлан школа не може да замјени – истиче још једна гимназијалка Милица.
– Мислим да је онлајн школа добра прилика да се посветимо самима себи и хобијима, али није добро то што нема друштва – каже Миа, такође гимназијалка.
– Недостаје ми дружење, али такође, у односу на прошлу годину, осјећам се много мање продуктивна јер смо сваког дана имали одговарања, учили, имали интезивно тестове. Ове године је то мање, монотоније, имамо доста времена које сами организујемо и то није лако. Свакако мислим да је и ово прилика да зграбимо све предности, не осврћемо се превише на оно што је било и изгурамо све најбоље што можемо – објаснила је гимназијалка Александра.
Министарство просвјете, науке, културе и спорта, препоручило је да све школе у Црној Гори ову седмицу наставу одржавају онлајн и дало могућност да се оцјене закључе и почетком четвртог тромјесечја.
Како ће изгледати наставак школовања ученика и студената у нашој држави зависиће од епидемиолошке ситуације, јер је одговорност за здравље дјеце неприкосновена.
Ипак, једно је сигурно, генерације су изгубиле много и у социјалном и у образовном смислу, остали су ускраћени за излете, учење, дружење, екскурзије, све оно што носи тинејџерско вријеме.
