У оквиру Просторно – урбанистичког плана Општине Херцег Нови, који је у завршној фази доношења измјена и допуна на контроли у Савјету за ревизију, третирана је и будућа траса заобилазнице од Суторине, преко Мојдежа, Ратишевине, Сушћепана, Требесина, Пода, Сасовића до Зеленике. Монтепут је недавно потписао уговор са компанијом „Грађевински Институт Македонија“ АД Скопље, за израду Идејног рјешења за дионицу брзе саобраћајнице од Херцег Новог до Будве, прелазак преко Бококоторског залива.
Локалну заобилазницу ради Општина Херцег Нови, док је држава надлежна за брзе саобраћајнице, објашњава за РТХН обрађивач плана, члан Савјета за ревизију Просторног плана у државној комисији, руководилац општинске комисије за ПУП, савјетник за архитектуру и урбанизам у Агенцији за изградњу и развој града, архитекта Ранко Ковачевић:
– План укључује и инфраструктурно обезбјеђење објеката у простору. Везани смо у чвор само што се тиче саобраћаја и гужви, које стварају колапс. Оно што изазива забуну да постоје двије заобилазнице, једна је општинска, а друга државна. Локална саобраћајница је функционално пут који повезује Мојдеж и Сасовиће и прави везу паралелно садашњој магистрали, гдје повезује та насеља и смањује притисак на магистралу и омогућава заобилажење возила, која само пролазе кроз наш град. Према подацима које имам са граничних прелаза, велика већина оних који прелазе границу иду за Албанију и Грчку, објашњава Ковачевић.
Ковачевић подсјећа да врло мало путника у транзиту остаје у Црној Гори, а још мање се задржава у Херцег Новом:
– То је нешто што онемогућава функционисање не само Херцег Новог, него цијелог обалног подручја Црне Горе. Локална саобраћајница у функцији заобилазнице представља један пут са двије траке, гдје ће из околних насеља моћи да излазе на тај пут као на градску улицу.
Државна саобраћајница је нешто сасвим друго, изнад је локалног пута. Технички се назива цеста за брзи моторни саобраћај, скраћено као брза цеста, навео је Ковачевић.
Државном заобилазницом предвиђена је траса од Дебелог бријега преко Будве, до краја Улциња:
– Државна заобилазница је технички много захтјевнија, јер је слична ауто-путу, има четири траке (два пута двије). На ову саобраћајницу из општине се може прикључити само на три мјеста, на Дебелом бријегу, у зони Каменог и Бијеле. То је нешто што простору наше Општине одузима добар дио земљишта, а конкретно за живот, функционисање Општине, није много битно, поготово када је познато, да се паралелно свим овим саобраћајницама, предвиђа и изградња ауто-пута. За пролазак заобилазница, као и ауто пута треба праведна надокнада за експропријацију земљишта, сматра Ковачевић.
Ковачевић истиче да је ауто – пут примарни државни интерес:
– У току је израда и Просторног плана Црне Горе и он би требало да донесе одлуку или рјешење. У нацрту Просторног плана је наведено: За почетак да се баци тежиште на ауто-пут и на локалне градске заобилазнице, док би се касније процијенила могућност брзе саобраћајнице. Ту имамо и проблем заштићеног подручја УНЕСКO, јер основна траса државне саобраћајнице била би Дебели Бријег, Камено, Сасовићи, Ластва, Бијела, па претпоставка је мост на Веригама. Постоји и варијанта супростстављања том мосту, у државни план обалног подручја стављена варијанта која се спушта од Сасовића, спушта се на Луку Зеленика и неким прелазом (мостом или подводним тунелом) долази на Луштицу, па иде Забрђем, преко Општине Тиват и даље. Та верзија, такође, представља чак и веће нарушавање пејzажа, него у овој првој варијанти. Oчекује се од Просторног плана да да опредијељење једно или друго, оцјењује Ковачевић.
Подсјећамо, „Монтепут“ је потписао уговор са компанијом „Грађевински Институт Македонија“ АД Скопље, за израду Идејног рјешења за дионицу брзе саобраћајнице од Херцег Новог до Будве, прелазак преко Бококоторског залива. Рок за израду Идејног рјешења је пет мјесеци.
Почетак брзе саобраћајнице је у зони Дебелог Бријега, затим преко залеђа Херцег Новог долази до Тивта или Котора, и везује се на дионицу чији је коридор јединствен од зоне Братешића ка Будви. Приликом израде рјешења посебна пажња мора бити посвећена очувању природног и културно-историјског подручја Котора, како би се очувала његова изузетна универзална вриједност у складу са свјетском баштином, саопштили су недавно из Монтепута.
Ова документација ће, како су прецизирали, послужити као основ за коначно опредјељење положаја овог коридора у Предлогу Просторног плана Црне Горе као најважнијег стратешког планског документа развоја државе.
