Институција југословенског и српског рокенрола YU група, њен оснивач и члан – Драги Јелић саговорник је овонедељне рубрике „Срце бира Херцег Нови“. Ексклузивно, за Портал РТ Херцег Нови прича каква је то енергија која опстаје већ пола деценије, присјећа се времена у некадашњој Југославији и тврди да ако је Југославија као земља нестала, YU група је опстала и наставила. Прија му оцјена публике да су наши Роллингстонси, а истиче колико је битно да цијела породица буде укључена у причу која се ствара педесет година. Открива да прижељкује концерт у Новом.
Пише: Викторија Самарџић
Присјетимо се, YU групу су у јесен 1970. године оформили гитариста и пјевач Драги Јелић, његов рођени брат басиста Живорад Жика Јелић, оргуљаш Миодраг Миве Округић и бубњар Велибор Бока Богдановић. Јелићи су започели каријеру још 1962. године у групи Албатроси. Драги је свирао бас, Жика ритам гитару, њихов брат Раде соло гитару, а бубњеве Владислав Жужек. Током шездесетих Драги и Жика су остварили значајан успјех на београдској рок сцени предводећи са пјевачем Бранком Марушићем групу Џентлмени. YU групу су основали са жељом да свирају само свој материјал и у почетку су по предлогу Корнелија Ковача наступали под радним називом Идејни посед. Нису ни слутили да ће направити каријеру која траје већ пола вијека и створити безвременске хитове.
YU група слави значајан јубилеј, 50 година рада. Каква је то енергија која опстаје већ пола деценије?
Само енергија и опстаје, ми се мењамо, растемо, сазревамо, старимо, али остаје та изворна енергија, она која покреће, мотивише, која нема ни почетак ни крај, већ само садржај. Захваљујући њој, тој изворној енергији креације, ми трајемо и улазимо у шесту деценију постојања.
Сматрате да је 50 година рокенрола и застрашујуће и импресивно. Чему оваква констатација?
Делује застршујуће кад се каже 50 година, а импресивно када се каже пола века, а уствари је сво то време, набијено електрицитетом и врхунским роком, прошло као трен.
После распада бивше земље и оставили сте то препознатљиво, YU због чега вас једни хвале, други осуђују. Колико су тешко падали ти коментари и мислите ли да бисте промјеном назива групе на неки начин промјенили ток каријере?
Не, нико нас никада није осуђивао јер је си YU мбол једног предивног, безбрижног и безазленог времена, које и даље тиња у дубини душе свих који су живели у то време.
То YU могло би се рећи представља неку традицију, симбол, сјећање. Како га ви доживљавате и да ли се трудите да именом макар сачувате и оживите дух тих времена?
Југославија је једна земља у једном времену у коме је настала и YU група. Сви старији од 50 добро се сећају те земље и верујем да су носталгични према том времену. Ако је YU као земља нестала, YU је као група опстала и наставила даље.
Које су најјупечатљивије ствари којих се сјећате из тогрецимо југословенског периода?
Тај период, пре свега, карактерише младост и по мало лудост… Све је било могуће, све је било изводљиво, идеја на претек, живих свирки још више, забављања, дружења, смејања, путовања. Све оно о чему млади данас могу само да сањају. Размишљамо да издамо књигу догодивштина YU групе у којој ћемо покушати да пренесемо чари тог времена кроз призму наших утисака, доживљаја, емоција.
Заљубљени сте, кажете, у своју професију као првог дана. Откријте нам како одржавате и у чему изнова црпите ту љубав?
Бити музичар, па још композитор, по мени је Божији дар који свакако треба оправдати што сам, надам се и чинио свих ових 50 година. Гитара је једна од мојих највећих љубави и највернијих пријатеља. Много пута би се пробудио ноћу и почео да свирам. Мелодије би надолазиле, заборављао бих на време.
50 година љубави, значи…?
Златна свадба!!!
Важите за наше „Ролингстонесе“. Колико вам прија овај епитет?
Прија! Стонси су и даље на концертима, Мик и даље трчи по сцени, Кеит „једе” гитару.
Рокенрол има своју публику, али данас, кад су наши простори у питању, нема ту популарност и значај који је имао некад. На који начин овај музички правац вратити снажније у „игру“ и шта мислите шта је проузроковало да падне сјенка на њега?
Као што све има своје време тако и рок има своје време. Кад кажем своје време, мислим на својих пет минута када је на врхунцу, али да не буде забуне, рок никада неће ни престати ни нестати. Биће још пуно доброг рока у временима која долазе.
Створили сте неизбрисиво поглавље у југословенском рокенролу. Колико је битно да у ту причу буде укључена породица и да ли сматрате да је у томе суштина без “ породичне машинерије“ и подршке нема великог успјеха?
Битна је породица. Ми смо YU фамилија, уз мене ту је Брат Жика и синовац Петар. Битни су наши изузетно добри односи и поштовање које гајимо један према другом. Дакако да иза свега стоји и васпитање који су наши родитељи уткали у нас. Е у томе се разликујемо од Стонса, каже нађ саговорник узс рдачан смијех.
Једн а од посебно популарних је ваша пјесма „Морнар“, коју сви везују за море и морске чаролије. Шта за вас представља море које сањате?
Ја сам компоновао ту песму, нисам писао тај текст, али сам се одмах и лако поистоветио са њим. Дакле кад свирамо ту песму, ја сам морнар свих мора и океана и осећај је величанствен.
Какве успомене вас вежу за Херцег Нови?
Лето, очаравајући приморски град, летња позорница пуна људи, просто нисам знао где да гледам, у публику испред мене или у море…. Топла атмосфера, што због лета, што због наше свирке.
Корона је омела ваше планове. Кад Новљани могу да очекују ту велику журку поводом вашег 50. рођендана?
Навијамо! Лето 2021? Хајде да заједно пројектујемо август 21. па да навијамо да се то и деси.
Због чега ваше срце бира Херцег Нови?
Узајамно се бирамо. Љубав увек иде узајамно.
