Француски туристи придружили се радницима Института Игало у блокади граничних прелаза

И овог петка запослени у Институту Игало блокирали су у 18 сати  саобраћај на граничним прелазима према Хрватској. Дугачке колоне возила које су примјетне током цијелог дана дуж магистрале од 18 сати су се повећале али нестрпљење и револт које су исказивали путници у једном моменту, по сазнању зашто чекају у колони, су се претворили у солидарност са обесправљеним радницима.

Група француских туриста која је  била на једнодневном излету у Црној Гори изашла је из аутобуса и подржала раднике у њиховом протесту. Водичкиња из Дубровника казала је да су били јако љути када су застали у колони али када су чули због чега је граница блокирана придружили су се протесту.

Фабијен Фло, предсједница једног од најјачих  Синдиката у Француској ЦТГ, који броји око 700 000 чланова, казала је да лично схвата проблеме радника и да се солидарише јер треба бранити раднике без обзира колико ће чекати у колони.

-На више мјеста у Европи смо примјетили да радници блокирају главне саобраћајнице  и треба истрајати до остваривања права, казала је Фабијан.

Иначе ЦТГ броји 34 велика синдиката и био је на челу свих индустријских  и социјалних промјена. Један је од организатора  и посљедњих протеста у Француској против пензионих реформи.

Предсједница Синдикалне организације Института др Марија Обрадовић осврнула се на теренске посјете у акцији прикупљања потписа и пренијела ријечи бивших пацијената, који су задовољни напустили ову здравствену установу и нису примијетили под каквим условима су радили запослени.

– Теренске посјете настављамо даље, зато што сви грађани Црне Горе морају да знају да се у Институту Игало брани њихово право на лијечење и рехабилитацију, оно што им је законом загарантовано наше државе и Свјетске здравствене организације. Ако изгубимо Институт, изгубили смо прилику да се рехабилитујемо и имамо квалитетан живот – навела је она.

Др Обрадовић је поновила захтјеве и поручила да су радници данас примили једну заосталу плату, коју су сами зарадили, због чега и даље не вјерују у авансну уплату док новац не легне на њихове банковне рачуне.

Уз заостала дуговања, важна ставка је колективни уговор, за који су радници преговарали и направили бројне уступке, послали га на верификацију прије три мјесеца и још увијек чекају одговор Владе. Протесте ће наставити док год колективни уговор не буде потписан.

Подсјетила је да су минулих дана понуђена многа рјешења за дуг према Југобанци, што је, како је казала, могло бити учињено још прије годину.

Др Обрадовић је позвала представнике Владе да започну преговоре са мањинским акционарима о откупу акција, јер протести ће трајати док год се то не догоди. На крају захвалила је предсједнику Црне Горе Јакову Милатовићу на поруци коју је јуче упутио, а која је охрабрила раднике због чињенице да је он схватио важност Института Игало.

Пацијент Института Др Симо Милошевић Игало, Горан Рашовић је поручио:

– Овдје сам трећи пут. И пожелио бих свакоме да дође у ову установу јер ово нема нигдје на свијету.Поломљених ногу сам дошао овдје у колицима и видите ме сада. Поручујем новој Влади да ријешава оно што је обећала. Брзо ћемо се  кроз Подгорицу гледати. Ово је спас за цијелу Црну Гору, казао је Рашовић.

Пружајући пуну подршку запосленима, за које има само ријечи хвале, дугогодишни пацијент Института Игало, Јелена Ристов из Подгорице, која долази на рехабилитацију од 1994 године, поручила је да држава мора хитно да реагује и да сачува Институт Игало.

– Свих ових година Институт „Др Симо Милошевић“ ми је увијек излазио у сусрет, како мени, тако и свим корисницима и пацијентима који су долазили. И медицински кадар, и администрација, и техничко особље, сви су били срдачни и свих ових година пружали су све од себе како би помогли нама корисницима. Иако у тешким условима они обављају свој посао на најбољи могући начин и испоштују сваког дана све нас пацијенте и кориснике,  излазе нам у сусрет као да се ништа не дешава, а ради се о будућности корисника, пацијената, као и радника и Института који је бренд Црне Горе, а и шире. Јер, Институт не прима само нас грађане Црне Горе, већ и пацијенте из Норвешке и осталих страних земаља. Не дај Боже да  дође до гашења Института, не би се угасио само он, већ би се угасиле многе друге ствари,јер много пацијената је у тешком стању и  нису у могућности да иду у стране земље да се рехабилитују. Ми имамо наш бренд – Институт који треба да се спаси, држава треба да помогне и Влада, и то треба хитно да се ријеши да се  не чека више, јер већ је прошло доста времена, а Институт и сад  ради, као да се ништа не дешава, чак је и услуга на истом нивоу, поручила је Ристов.

Секретар Дома здравља Беране Маријан Аковић, који се у Институту налази на рехабилитацији, казао је да је борба радника за опстанак те установе важна како са аспекта Устава Црне Горе, тако и са аспекта Европске конвенције заштите људских права и слобода.

Он је апеловао на амбасадорку Европске уније у Црној Гори Оану Кристину Попу и предсједникa Црне Горе Јакова Милатовића, али на премијера у техничком мандату Дритана Абазовића и министра здравља Драгослава Шћекића да у скраћеном поступку приступе измјенама закона о здравству како би Институт био самостална институција са свим ингеренцијама, правима и обавезама.

Радник Института Дарко Чепрнић казао је да сваки дан слушају како није по закону да се помогне Институту.

– Ако је све што је ова Влада до сада урадила по закону, нека и нас тако третирају, а ако се закон селективно примјењује ту неко нешто мути. Пуна су им уста хвале око зараде трајекта. Општина Херцег Нови у чијем власништву је био трајект прије приватизације је добила само огромне гужве, а зараде ће носити неко други. Ми грађани ћемо добити попуст на вожњу, али само што нам не траже ДНК да би то право остварили, казао је Чепрнић.

Казао је да је по питању Института све  речено више пута и да су и даље „свачији и ничији“.

– Сви би да помогну, али не могу. Не да им закон. Једно је сигурно сада у Црној Гори имамо двије ничије куће, једну на Горици, другу  у Игалу. Само да на крају газда не буде исти. Замолио бих да се на вријеме ријеши проблем око ресторана за маскенбале и рибљу вечеру и не прођемо као ватерполисти Јадрана, па да нам рибља буде у Требињу.

Чепрнић је казао да није члан нити једне партије  и да су му  све криве за стање у којем су сада и да им остаје нада у боље сутра уз цитат из Маратонаца „шта ће бити с кућом“

Предсједник Независног синдиката полиције ЦГ Игор Рмандић пренио је подршку и поздраве из Бијелог Поља.

– Мој родни град. Ту живе вриједни и часни људи који подржавају вашу борбу и неки су били овдје са вама. Ово је пети пут како се видимо. Вјерујемо у вашу енергију, упoрност и да ћете да спасите Институт и своја радна мјеста, да спасите достојанство. Помаци постоје, видимо да се у читаву причу укључио предсједник државе, што није мала ствар. Остаје нам да и даље будемо упорни и да се надамо да ће све бити добро. Један од највећих синова Црне Горе је рекао; „Чашу меда још нико не попи, да је чашом жучи не загрчи“. Убјеђен сам да пијете чашу жучи да ће доћи и она чаша меда. Ви имате јуначко срце које жели да се бори, којe је сваког дана све веће не само за вас него и за ваше пацијенте. Ваши напори су надљудски и за свако поштовање. Ударе на моју егзистенцију протеклих дана сам добио и моја породица трпи велике ударце и велики стрес. На крају борбе резултат ће бити побједа. Дружите се с добрим људима. Неки од њих сте и ви за мене – казао је Рмандић.

Он је на крају поручио радницима Института да су њихова енергија и посвећеност оно што га гура напријед и пожелио им успијех у борби за очување Института који, како је казао, лијечи и душевне болове.