Фудбалски клуб Игало навршио је јуче 95 година. Толико је, према сачуваним записима прошло од оснивања Омладинског ФК Игало 6.12.1929.године. Оснивачка Скупштина окупила је тада 20 грађана, што је у то вријеме био значајан број, с обзиром да је Игало тада бројало 50 домаћинстава.
За предсједника Скупштине, према подацима из клупске монографије чији је аутор Недељко Кочетановић, изабран је артиљеријски потпоручник Милић Тодорић, за првог потпредсједника проф. Гојко Ћурић, а први секретар је био Богдан Ненадовић, судски чиновник и један од оснивача Ватерполо клуба Јадран.
Најстарији фудбалер и некадашњи тренер ФК Игало, Фуад Агић, сјећа се времена када је Игало уз Јадран и ФК Орјен који се раније зувао Обилић, постало најстарија инсититуција у граду.
-За Игало сам заиграо први пут 1958 .године. Тада су у нашој општини била два клуба, Јединство Херцег Нови и Игало. Због градње Хотела Игало затворили су стадион и клуб је остао без стадиона. Игало и Јединство су се ујединили у један клуб који се звао Приморје. Тада је било по 20 играча у оба клуба, а за тренера су ангажовали чувеног фудбалера Сутјеске, Хабића. Као млад играч од 17 година, био сам најбољи играч на терену. Играли смо први пут против Арсенала у Тивту и то су пренијеле све тадашње новине. У доба када смо ми играли била је Црногорска лига од Никшића, Бијелог Поља, Андријевице до Бара и Будве. Ми смо имали сарадњу као комшије, али када дође ситуација да клуб мора да се бори за опстанак, није било разумијевања ни од Арсенала ни од Бокеља да нам дају бодове ако смо слабија екипа, тако да је инцидената вазда било у Тивту или у Котору. Имали смо добру сарадњу са Словеном са Груде и било је то обострано дружење, каже Агић.
Игало је посљедњих десетак година постизало запажене резултате. Тренутно се налази на 3. мјесту са шансом да избори пласман у Прву лигу, ако настави да игра овако као у јесењем дијелу првенства.
-Пратим те резултате и утакмице и мислим да Игало нешто боље игра у гостима него кући и то би требало анализирати на неким састанцима са тренером и са техничким штабом шта се ту дешава, треба ли увести неке промјене у састав фудбалера или провјерити да ли су сви играчи постављени на право мјесто и да ли могу са тог мјеста да дају највећи допринос у игри, тако да бих ја као некадшњи тренер имао доста тога да кажем. Моја примједба је што се у техничком штабу и Управном одбору и саставу управе клуба не налази ниједан стари играч, наводи Агић
Разлика у спорту сада и некада је велика. Услови за спорт су сада много бољи него што су били раније, каже некадашњи фудбалер и тренер овог клуба.
– Мени је драго што су се у спорту десиле велике промјене. Нама је раније било много теже да играма када је лопта била тешка два, три килограма, када је терен био пун воде од кише и није био раван, када нисмо имали опрему. Фудбалери сада имају све, имају и плату, а ми смо то радили без динара. Сами смо куповали и бурек пред утакмицу када идемо у Бар или друга мјеста. Оно што примјећујем је да сада у клубу нема много наших људи из Игала. Сада су ту играчи који су доведени из других градова који играју професионално, има чак и Јапанаца, што је мени несхватљиво. Раније је поред ова два клуба, Јединства и Игала, Орјен имао свој тим, војска Превлака свој тим, гарнизон Кумбор је такође имао свој тим, Бродоградилиште Бијела је имало свој тим, Умјетничка школа исто. Ја данас не знам те играче, није ми познато да су њихови очеви играли за Игало или неки други клуб овдје. Волио бих да се Игало мало отвори за наше младе играче, тако да не мора доводити људе са стране. То би требало да се коригује. Ја сам за то да кадрове стварамо у својој сопственој бази, да дамо приоритет нашим младим људима, сматра Агић.
Некадашњи фудбалер и тренер овог клуба, Фуад Агић уз рођенданску честитку упутио је и неколико савјета руководству клуба.
– Моја порука руководству клуба би била да под хитно позове старе играче да се делегира неко у управни одбор, да неко од играча који су играли прије 30 година буде у техничком штабу, да неко из ранијих генерација фудбалера и тренера буде сарадник тренеру и да му укаже на неке грешке. Желим да се Игало врати на домаћи терен и посвети људима из нашег града. Мислим да би требало да његују тај подмладак. Не знам да ли ћу дочекати за пет година стоти рођендан ФК Игало, али желим Игалу да честитам рођендан и да пожелим да уђе у Прву лигу, наводи Агић.
Мало је спортских клубова који се могу похвалити традицијом дугом 95 година и очекиванја садашњих и некадашњих фудбалера и спортских радника и Херцегновљана су да ће наш град, као град спорт наставити да његује спортске вриједности и традицију и ће и даље подржавати клуб Игало као један од најзначајнијих спортских колектива у Црној Гори.
