Преиспитивање профила фестивала биће централна тема Округлог стола који ће бити уприличен сутра у 12:30 сати у оквиру програма 34. ФФХН – МФФ. Разговор са гостима, продуцентима, редитељима, филмским ствараоцима и организаторима иницирао је предсједник Савјета фестивала Никола Вукчевић.
Како се чуло на конференцији за новинаре у фоајеу Дворане Парк, филмска смотра у Херцег Новом прилика је да организатори размјене искуства са ауторитетима из свијета филма у циљу побољшања квалитета наредног, 35. Издања.
Према ријечима пословне директорице Гордане Поробић Крцуновић, док је био тематски профилисан као фестивал филмске режије, ХНФФ – МФФ био је доста квалитетнији.
– Пред нама је могућност да размотримо све варијанте на који би начин подигли квалитет фестивала, како би га могли испрофилисати и на који сегмент ставити већи акценат: на студентском, документарном филму, који је изостао ове и претпрошле године, а планирамо да такође буде дио овог фестивала – наводи она.
Циљ и намјера разговора је била – у сусрет квалитетнијој припреми 35. издања, као својеврсног јубилеја, казао је Вукчевић.
– Имали смо потребу да преконтролишемо који је то најбољи пут. Можда је са овим све у реду. Ето прилике да то закључимо. Можда треба обратити пажњу на маркетинг, можда треба обезбједити неко релевантно регионално, европско или свејтско лице. За то је неопходно појачати буџет – сматра он.
Ријеч је, заправо, о низу колегијалних преиспитивања, са намјером одређивања даљег развоја, додао је Вучкевић.
– Јако је лијепа прилика што у Херцег Новом имамо на данашњи дан неке релевантне људе да са њима покренемо уводну сесију тог разговора, а током јесени сигурно треба укључити и ресорно Министарство и низ сегмената, које покривају појам фестивала од националног значаја, шта је то што је нужно да постоји – казао је Вукчевић.
Он је мишљења да би било добро и конструктивно да свака премијерна пројекција укључи и разговор о филму, аутору, појмовима, јер фестивали су мјеста приказивања филмова али и мјеста окупљања људи укључених у филмску индустрију.
Филмски фестивал у Херцег Новом почео је као фестивал филмске режије, што га је профилисало и тематски чинило знатно једноставнијим у организационом дијелу, казала је Поробић Крцуновић.
– Наш је фестивал је мало расплинут, ако могу тако да кажем. Имамо четири селекције, мада двије године нисмо имали селекцију документарног филма и напросто, тај рад у пуном капацитету, покривајући све селекције донио нам је статус фестивала од националног значаја. Али ми се морамо препознати мало више у неком сегменту или га на неки начин истакнути – сматра Поробић Крцуновић и додаје да је фестивал маркетишки блокиран баш зато што нема профилацију.
Саговорници су сагласни да је припрему на фестивалу неопходно почети практично годину раније, што је ово издање и показало, јер је чак 40-ак дана прије почетка све било под великим знаком питања. Поробић Крцуновић најавила је још један Округли сто, чије ће теме бити овогодишње издање фестивала и финансирање. Организатори ће покушати да изграде самоодржив догађај, како би био што мање финансијски завистан од ресорног Министарства или локалне управе.
Инако је Округли сто заказан за сутра, конструктивне предлоге упутили су редитељи Андро Мартиновић и Бранко Балетић, који су се у другом дијелу конференције осврнули на филм југословенског редитеља Здравка Велимировића „Дан четрнаести“ и омаж који је уприличен синоћ на Канли кули.
Дебитанстско Велимировићево остварење други пут је приказано на Филмском фестивалу у Кану, овога пута напором Југословенске и Црногорске кинотеке у оквиру програма „Кан класик“, чуло се на конференцији.
Рестаурација филма урађена је у сарадњи двије кинотеке, казао је редитељ Андро Мартиновић испред Црногорске кинотеке.
– Увјерили смо се ове године колико је тај програм у Кану важан, јер се одвија у централном фестивалском простору у којем је и сала Лимијер, гдје се приказују премијере и гдје сваки филм има ментора, односно особу која у име организатора то остварење представи публици – објаснио је он.
Значај пројекције Велимировићевог филма лежи и у томе што су се у каталогу канског фестивала нашли име Црне Горе и Црногорске кинотеке.
Мартиновић је најавио да Кинотека за ову годину припрема велику ретроспективу Живка Николића. Биће приказано све што је овај познати редитељ урадио у домену кратког, документарног и дугометражног играног филма, а повод је 80 година од његовог рођења.
Редитељ Бранко Балетић осврнуо се на сам феномен Здравка Велимировића, наглашавајући умјетничку величину кроз примјере његових кадрова.
– Он је био италијански ђак, али дјелимично одшколован на француској школи филма. За мене његово најбоље остварење је филм који је сада изгубљен „Куће“ о ријеци Зети. Ми данас не знамо ништа осим да се ријека тако зове, а он је то све истражио и са једним сјајним духом то направио – казао је он.
Балетић се присјетио Велимировићеве каријере у Дунав филму, гдје је сарађивао са неким од најбољих црногорских и југосквенских редитеља и истакао значај постојања свих институција у култури, а поготово у кинематогафији.
