У оквиру такмичарске селекције дугометражног играног филма на Канли кули приказана су два филма “Свему дође крај” Рајка Грлића и “Домаћинство за почетнике” Горана Столевског.
Сјајан сценаристичко – редитељски дуо Анте Томић и Рајко Грлић написали су, по мотивима романа Мирослава Крлеже “На рубу памети” причу, прилагодили је савременом добу, и преточили је у филм “Свему дође крај”.
Како се могло чути на данашњој конференцији за новинаре, прича прати успјешног загребачког адвоката Макса Пинтера, који заједно са својим партнером на почетку филма успијева одбранити моћног бизнисмена Динка Хорвата од оптужби да је прекорачио нужну самообрану када је пушком убио двојицу радника из једне од својих фабрика када су му пред кућу дошли тражити неисплаћене плате. Балансирајући између трилера, љубавне драме и фантазије о правди која на овај или онај начин сустиже окрутног богаташа, Рајко Грлић је показао да може стати “раме уз раме” са свјетским ауторима који се често у последње вријеме баве сличном тематиком.
Ова љубавна прича, дубоко утиснута у хрватску стварност, отворила је овогодишњи Пулски филмски фестивал, а у питању је копродукција више земаља, међу којима је и Црна Гора, тачније продуцентска кућа АБХО филм.
Рајко Грлић је једно од имена које су обиљежили југословенску кинематографију, касније хрватску, и мислим да је Црној Гори част да има у свом портфолију сарадњу са таквим редитељем, казао је продуцент Иван Ђуровић и додао да је имао филмских жеља, а то су Оскар, Кан, сарадња са Грлићем, Шијаном, и још пар редитеља који су обиљежили његово дјетињство.
-За Оскара и за Кан нисам добио паре, а филмови са којима сам аплицирао су добили неке награде, па ми је црногорска комисија одузела дио дјечачких снова, али ево, радио сам са Шијаном и Грлићем и то је велика част за мене, казао је он.
Ђуровић каже да се људима јако допао филм, и да је реакција након пројекције била одлична.
-Грлић је за мене и даље млад, заправо цијела та екипа из периода југословенског филма, тако да ме не чуди што је снимио филм који је врло модеран, иако је рађен по мотивима Крлежиног романа, који је написан прије скоро 9 деценија. Али то је провјерени тандем Грлић – Томић који тешко могу да направе нешто што не ваља, сматра Ђуровић.
Рајко Грлић је познат по томе колико воли глумце, али и сараднике, које, када може, не мијења. Тако је поново сарађивао са мајсторицом маске Аном Булајић Чрчек, која је ове године у Пули, поред Грлићевог имала још два филма, и за једног, “Божји гњев” Кристијана Милића освојила своју пету Златну арену. Ана је на филмски фестивал у Херцег Новом први пут, и за њу је ово, како каже велики излет, и велико искуство. Када први пут гледа филм, сконцентрисана је искључиво на оно што је радила, док можда други пут већ почне ослушкивати.
-Јуче сам могла опуштено гледати, и мислим да у људи дивно реаговали на филм. А атмосфера је фамозна, у Пули имамо ту арену која је велика и специфична, и ево сад сам поново доживјела филм под звјездама у једном потпуно другом амбијенту. Било ми је готово исто , морски и ноћно , са пуно људи. Дивно, ово је фантатично мјесто, каже Булајић Чрчек.
Са Рајком Грлићем је већ сарађивала, и иако се добро познају, сваки нови посао је другачији.
-Са Рајком је увијек ужитак радити, јер је он особа која зна што жели и то врло јасно артикулише, али без могућности противљења, с друге стране, како смо постали пријатељи годинама, могу му предложити нешто о чему није размишљао. И он је склон томе да му се преложи, воли да саслуша, али жели прво да види како то изгледа. Такав је био и мој отац, рекла је она.
Ана Булајић Чрчек је ћерка једног од најзначајнијих редитеља ових простора Вељка Булајића, који је недавно преминуо, и фестивал је прије пројекције Грлићевог филма уприличио омаж овом, како је сам за себе волио да каже, црногорском, хрватском и југословенском редитељу. Ана је и даље веома емотивна, што је публика и осјетила синоћ на Канли кули.
Није ми било баш свеједно, морам признати да сам док је измонтирани филм емитован, провела иза платна, јер могу чути његов глас, али ме слика јако потресе, тако да сам рекла нећу гледати, али била сам јако узбуђена. Мислим да је прекрасно што је фестивал направио омаж тати, осјећала сам одговорност пред публиком која је била његова. У Црној Гори сам , која му је пуно значила, био је јако поносан на своје поријекло , колико се заиста залагао за јако пуно ствари , и зато се нисам хтјела обрукати, казала је Булајић Чрчек.
Конференцији за новинаре су присуствовали и продуценткиња филма “Домаћинство за почетнике” Марија Димитрова, из селекције документарног филма, „Зови ме мама“, Тара О Калаган – редитељка, „Катекизам“, Каролина Ребело – редитељка, Инес Гомез Коста –продуценткиња.
Из такмичарске селекције студентског филма, конференцији су присуствовали Каћа Жарић редитељка филма „Ја, Каћа, добила сам шећер и шта сад?“, „Четр՚ес“, Адем Тутић – редитељ и „Велики петак“, Борис Симић – редитељ.
