Убиства жена нису изоловани инциденти који се дешавају изненада, већ представљају крајњи чин понављаног насиља које је друштвено и културолошки укоријењено, чак и прихваћено и толерисано. Већину фемицида је могуће спријечити уз координисану, брзу и превентивну акцију, поручено је на конференцији “Ни једна више”, коју је организовао Програм Уједињених нација за развој (УНДП).
Иако родна равноправност представља један од основних уставних принципа, родно засновано насиље и даље представља реалност за сваку трећу жену рођену у Црној Гори, а фемицид је његов најшокантнији облик.
Стална представница УНДП-а у Црној Гори, Даниела Гашпарикова, оцијенила је да пандемија КОВИД-19 и њен утицај настављају да засјењују кризу насиља над женама и дјевојчицама, укључујући и фемициде, што даље подрива приоритетност ових питања.
Према ријечима Гашпарикове, фемицид је често завршни чин понављања насиља, које није на одговарајући начин препознато и спријечено.
– Насиље је често културно и друштвено укоријењено, прихваћено као неизбјежно, чак толерисано и оправдавано током дужег периода. Већину фемицида је могуће спријечити. У Црној Гори и даље не постоји функционалан и интегрисан систем прикупљања података о жртвама и починиоцима насиља над женама, због чега су УНДП и УН Wомен подржали формирање регионалне иницијативе „Femicide Watch“ – рекла је Гашпарикова.
Замјеница Омбудсмана Нерма Добарџић оцијенила је да је насиље над женама дубоко укоријењено у нашем друштву, а да се због посљедњих трагичних догађаја о њему интензивније говори у јавности.
– Друштвена реакција је дефинисала јасне захтјеве – оштрије казне за починиоце и бољи превентивни одговор институција. Омбудсман већ неко вријеме указује да је у Црној Гори и даље забрињавајуће присутан феномен насиља – рекла је она.
Добарџић вјерује да су досадашње казне за насилнике биле благе, чиме се није слала довољно јасна порука нулте толеранције на насиље над женама.
– Није довољна само измјена закона, већ је потребна ефикасна примјена прописа, снажнија кородинација органа и служби који поступају у овим случајевима – поручује замјеница Омбудсмана.
Комуниколошкиња Драгана Маљевић каже да недавни случајеви насиља са најтежим посљедицама показују да као друштво нисмо довољно урадили да заштитимо жртве.
– То је, истовремено, и аларм за државне институције да промијене досадашњу праксу, која, како се показало, није била адекватна кад је у питању заштита жртава од насиља. О овоме треба да причамо свакодневно и дјелујемо на свим нивоима. Дижем глас против насиља и охрабрујем жртве и оне који сазнају да насиље постоји, да га пријаве – поручила је Маљевић.
Да је потребна снажнија реакција кад је у питању превенција насиља, сагласна је и новинарка Данијела Ласица.
– Да су институције, али и друштво, радили свој посао, не бисмо имали о чему да извјештавамо. Новинари често користе двије крилатице – да је држава у транзицији и да је црногорско друштво патријархално. Међутим, испада да је црногорско друштво више патријархално данас него прије 20, 30 или 40 година – наводи она.
Грађанска активисткиња Дина Бајрамспахић сматра да у Црној Гори итекако гајимо токсични маскулинитет.
– То нису сви мушкарци. Токсични маскулинитет је скуп особина и понашања којима је циљ да деградирају жене и отјелотворе насиље над њима. Низ је појава који га прате – мизогинија, шовинизам, сексизам, круто схваћене родне улоге, бескурпулозна индивидуалност, компетитивност коју мушкарци гаје. Ни једно од ових понашања није директни узрочник насиља, али заједно стварају терен у ком је насиље природна реакција мушкараца. Насиље над женама није лични, већ политички проблем, који политика може и мора да ријеши – поручује она.
Активисткиња Нада Копривица види проблем у тумачењу закона.
– Нама је тумачење закона у колизији, на крају се инпутира да је жена која је убијена одговорна, јер зашто га је одабрала, зашто није пријавила, зашто није јасно рекла да ће бити убијена? Додатно се на њу пребацује одговорност – рекла је она.
Копривица истиче да је важно да будемо проактивни и уколико свако од нас уради оно што је обавеза постојећих конвенција и закона, сјутра ћемо имати значајно безбједнији простор за жене.
