ЕВРОПСКА НЕДЈЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – 17-23. ЈАНУАР 2022.

Рак грлића материце је (заједно са раком дебелог цријева) изузетак међу другим карциномима, јер сваки нови случај је могуће спријечити примјеном адекватних метода којим се идентификују промјене на грлићу материце прије него постану малигне. Истраживања су показала да се развој рака грлића материце може спријечити у 80% случајева.

Овогодишња кампања Института за јавно здравље Црне Горе којом се обиљежава Европска недјеља превенције рака грлића материце (17.-23.јануара 2022.) указује на значај превентивних мјера – одлазак на редовне прегледе код гинеколога, спровођење скрининг програма раног откривања рака грлића материце и успостављање ХПВ вакцинације у Црној Гори.

Како је наведено у саопштењу Института, подаци о распрострањености обољења на свјетском нивоу, показују да је рак грлића материце међу водећим малигним болестима жена, одмах иза рака дојке. Најчешће се, на свјетском нивоу јавља код жена старости између 40 и 45 година, али се све чешће јавља и код жена млађих од 30 година.

Поред тога, што је изљечив у раној фази, сваке године у свијету преко пола милиона жена умире од овог обољења. Наиме, свака пета жена се одазива на прегледе код свог гинеколога у циљу откривања промјена на грлићу матернице, прије него што поприме малигни облик.

Према расположивим подацима Института за 2013. годину, укупан број новообољелих жена, од рака грлића материце, у Црној Гори, износи 106 и заузима четврту позицију на ранг листи броја обољелих жена од свих врста карцинома са 8,9 %. Међу обољелим женама су више од двије трећине оних чија се старосна доб креће између 35 и 59 година.

При томе, значајно је навести да се рак грлића материце, као узрок умирања жена од малигних болести, налази на четвртом мјесту морталитетне листе.

Скрининг програм као превентива

Скрининг програм раног откривања рака грлића материце је једна од најефикаснијих превентивних мјера јер се болест открива у асимптоматској фази. У Црној Гори Скрининг програм раног откривања рака грлића материце је успостављен 2016. године, али је његов рад обустављен посљедње двије године због специфичне епидемиолошке ситуације.

Фактори ризика за настанак обољења су врло разноврсни, а у највећем броју случајева је то дуготрајна инфекција са високо ризичним (онкогеним) типовима хуманог папилома вируса (ХПВ), који припада сексуално-преносивим инфекцијама. Поред ХПВ инфекције на развијање рака грлића материце утичу рано ступање у сексуалне односе, незаштићеним полним односом са инфицираном особом, честа промјена сексуалних партнера, смањена отпорност организма (пушење цигарета, алкохолизам, хроничне болести и слично), оболијевање од других сексуално преносивих инфекција, као што су хламидија и гонореја.

Црна Гора још није почела са ХПВ вакцинацијом, али су крајем 2021. поново покренуте едукативне активности, које се настављају и трајаће током цијеле ове године, са циљем да се са Програмом вакцинације започне у септембру 2022.

ХПВ вакцинација представља мјеру примарне превенције, која даје веома добре резултате у превенцији преканцерозних и канцерозних промјена на грлићу материце. Најбољи ефекат вакцина има уколико се прими у раном узрасту (од 9 до 14 година).

У Црној Гори планирана је вакцинација дјевојчица са навршених девет година живота, са девето-валентном вакцином, тј. вакцином која пружа заштиту од највећег броја типова ХПВ-а, од тренутно доступних ХПВ вакцина. Из Института за јавно здравље напомињу да је вакцинација само једна карика у ланцу превенције, те да је за успјешну борбу потребно континуирано, системско и паралелно спровођење едукације о заштити здравља репродуктивних органа, вакцинације и скрининг.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here