Европска недеља превенције рака грлића материце обиљежава се од 22. до 28. јануара 2024. године с циљем подизања свијести о распрострањености овог обољења, факторима ризика и значају успостављених превентивних програма у оквиру здравственог система Црне Горе – Скрининг програма рака грлића материце и Програма ХПВ вакцинације, саопштено је из Института за јавно здравље Црне Горе.
Подаци СЗО о распрострањености рака грлића материце на свјетском нивоу показују да је рак грлића материце четврти најучесталији малигни тумор са процјеном од 604 000 нових случајева и 342 000 смртних случајева у 2020. години. Јавноздравствено оптерећење овом болешћу нарочито је велико у ниско- и средње-развијеним земљама свијета.
У Црној Гори рак грлића материце је такође један од водећих узрока оболијевања и умирања у женској популацији када су у питању малигне болести, што веома забрињава имајући у виду да је рак грлића материце високо превентабилна малигна болест уколико су ефикасни програми превенције. Према процјенама Свјетске здравствене организације за 2020. годину (које су креиране на основу посљедњих податка Националног регистра малигних болести) Црна Гора има највећу добно стандардизовану стопу оболијевања (26,2/100 000 жена), као и умирања (10,5/100 000 жена) од рака грлића материце у Европи. У Црној Гори рак грлића материце налази се на 4. мјесту код жена и по броју новообољелих и по броју умрлих од рака.
Један од значајних фактора који доприноси високој смртности од ове болести је чињеница да је први стадијум болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па жене траже стручни савјет и помоћ тек када је болест узнапредовала. Тада лијечење постаје отежано и неизвјесно што смањује шансе за изљечење.
Због свега наведеног, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмјерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мјера превенције у оквиру здравственог система као што је Скрининг програм рака грлића материце и ХПВ програм вакцинације.
Фактори ризика
Фактори ризика за настанак рака грлића материце су разноврсни, а у највећем броју случајева узрок је дуготрајна инфекција високоризичним (онкогеним) типовима хуманог папилома вируса (ХПВ), која припада сексуално-преносивим инфекцијама. Поред наведене ХПВ инфекције и други фактори ризика значајно утичу на развијање рака грлића материце, као што су: смањена отпорност организма, присуство других сексуално преносивих инфекција, као што су хламидија и гонореја; ступање у сексуалне односе у млађој животној доби; честа промјена сексуалних партнера/ки; конзумирање дуванских производа.
ХПВ је присутан у око 90-99% случајева рака грлића материце. ХПВ типови 16 и 18 одговорни су за око 50-70% случајева овог рака, а седам високоризичних типова (16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58) сматрају се одговорним за укупно до 90% свих случајева рака грлића материце. Упорне инфекције високоризичним типовима ХПВ доводе до појаве преканцерозних и канцерозних промјена на грлићу материце.
Скрининг програм рака грлића материце
Скрининг програм рака грлића материце је једна од најефикаснијих превентивних мјера јер се болест открива у раној фази прије појаве клиничких симптома и знакова. Скрининг омогућава не само откривање рака грлића материце у раној фази, већ и откривање преканцерозних промјена, чијим се уклањањем спријечава настанак малигних промјена. Раним откривањем повећава се могућност излијечења, побољшава квалитет живота и продужава период преживљавања уз истовремено смањење трошкова лијечења и збрињавања таквих пацијенткиња. Скрининг рака грлића материце у Црној Гори спроводи се на националном нивоу. Циљну групу чине жене без симптома ове болести, које имају између 30 и 50 година и које су осигуранице Фонда за здравствено осигурање Црне Горе. Примарни тест за рано откривање рака грлића материце је ХПВ тест који подразумијева откривање присуства ХПВ партикула у брису грлића материце. Узимање бриса грлића материце за ХПВ јеједноставна, брза и безболна метода. У Институту за јавно здравље Црне Горе врши се анализа узоркованог материјала и резултати се електронским путем шаљу изабраним гинеколозима. Жене код којих је тест позитиван позивају се на додатну дијагностику – ПАПА тест, цитолошки преглед цервикалног бриса методом ЛБЦ ( liquid based citology). Тада се могу пронаћи промијењене ћелије у раном стадијуму које се могу лако одстранити, тако да се не развију у рак.
Циклус скрининга рака грлића материце траје 5 година што значи да ће жене са ХПВ негативним налазом бити позване за пет година у нови циклус скрининга. Позитивни ХПВ тест указује на повећани ризик развоја рака грлића материце и не значи да жена има или да ће се код ње сигурно развити ова болест.
ХПВ вакцинација
ХПВ вакцинација представља специфичну мјеру примарне превенције која у значајној мјери смањује ризик од се примјени у раном узрасту, већ након навршених девет година живота (од 9 до 14 година). Земље које деценију или дуже вакцинацију спроводе системски и са високим обухватом, биљеже значајно смањење учесталости ХПВ инфекција појединим високо-ризичним типовима овог вируса, гениталних брадавица, промјена на грлићу материце које претходе раку и рака грлића материце.
У Црној Гори је, од 26.09.2022. године, започела ХПВ вакцинација, која је за сада намјењена само дјевојчицама/дјевојкама. Од почетка вакцинације, у нашој земљи је вакцинисано 6.700 дјевојчица/дјевојака, доминантно у узрасној групи од 9 до 14 година. У Црној Гори се примјењује девето-валентна вакцина, са најширим опсегом заштите од доступних ХПВ вакцина. Примјеном ове вакцине се на безбједан начин смањује ризик од развоја инфекције са најучесталијим високо-ризичним типовима ХПВ-а. Вакцинација је дјелотворнија када се примјени у млађем узрасту, а ниво заштите који пружа је стабилан дуг временски период. ХПВ9 вакцина је доступна у Црној Гори за све дјевојчице узраста од 9 до 14 година, које су примарна циљна група за вакцинацију, а од недавно је омогућена и вакцинација дјевојака у узрасној групи од 15 до 18 година. Вакцинација ће се током 2024. године у одређеном обиму спроводити и међу дјевојкама узраста од 19 до 26 година, а ускоро се очекује да ће ХПВ вакцина бити доступна и за дјечаке/момке.
Како се може спријечити рак грлића материце?
– Одласком на редовне гинеколошке прегледе; Учешћем у организованом скринингу рака грлића материце; ХПВ вакцинацијом; Избјегавањем ступања у сексуалне односе у раној животној доби; Употребом кондома нарочито када је у питању нови или непознати партнер/ка, саопштено је из Института за јавно здравље.
