Сви послодавци и запослени осјећају промјене након примјене програма Европа сад 2, који се почео реализовати од 1. новембра. Већи број запослених добио је октобарске плате по новом обрачуну. Да би било јасније шта се добија, требало би прије свега схватити шта су основни елементи у програму Европа сад 2, образлаже за РТХН, економски аналитичар и в.д. директора Управе локалне јавне управе Милован Баждар:
– Основни елементи односе се на смањење доприноса према Фонду ПИО, на начин да ће послодавац својих пет одсто, које је до сада плаћао неће више бити у обавези да се уплаћује у Фонд ПИО. У дијелу гдје је био у обавези 15 одсто на нето зараду, као допринос према Фонду ПИО, ту ће, такође, пет одсто бити умањење, које ће се прелити у нето зараду, наводи Баждар.
Према Фонду ПИО умањено је 10 одсто изворних прихода:
– Према томе постоји озбиљан ризик, од повећања дефицита у државним фондовима, односно, конкретно дефицита средстава Фонда ПИО. Почетком ове године, било је говора да се очекује дефицит Фонда ПИО за 2024. годину на нивоу око 130 милиона еура. Међутим, од неких 20,5 одсто на нето зараду средстава који су се у виду доприноса усмјеравала према Фонду ПИО, сада би се то практично преполовило. Очекивани изворни прихода Фонда ПИО на нивоу око 600 милиона, значајно се смањују. Да ли ће то бити умањење за око 250 милиона или 300 милиона, или другачије остаје да се види, појашњава Баждар.
Баждар подсјећа да су и у периоду кампање око имплентације програма Европа сад 2, надлежни упозоравали на ризик да се дефицит од 130 милиона, повећа за два пута или више:
– Мислим да је извјесно да ће се тако и десити. Нама се плате у Општини Херцег Нови, односно, бруто зараде, у укупном износу нису значајно промијениле, али дошло је до пада средстава, која смо на име доприноса, уплаћивали Фонду ПИО, што је за неких 20 000 еура мање. Када се помножи са 12 мјесеци, добиће се цифра за 250 000 еура мање. То значи да ће само наша локална самоуправа,односно, Општина, као правно лице, у наредних 12 мјесеци, уплаћивати око 250 000 еура мање према Фонду ПИО, објашњава Баждар.
Примјеном програма запосленима неће доћи до значајнијег повећања плата:
– Што се тиче ефекта за запослене, он је позитиван, али неће доћи до неког јачег пораста зарада. Била је полемика на јавном нивоу. Влада је припремала калкулатор плата, односно, зарада, која би се појавио у јавности, тако да свако заинтересовано лице може унијети своје податке и свако би могао израчунати колика ће му бити плата по том програму. Ту се говорило да би дошло до пораста нето зарада, од 15 одсто и више. Објективно ту је дошло до неких 5 до 6 одсто повећања нето зарада, оцјењује је Баждар.
У нето зараде се прелије само дио доприноса, који је ускраћен према Фонду ПИО, односно, да је обавеза која је смањена са 15 одсто на 10 одсто, што је како сматра Баждар, ризик за озбиљно повећање буџетског дефицита и у супротности је са фискалном стратегијом државе.
Зацртано је да је императив, да се текући издаци у које спадају и бруто зараде, које се финансирају из буџета за запослене у јавном сектору, да ће се финансирати из реалних извора, а нипошто из повећања јавног дуга односно, кредитних задужења, штампања вредносних папира или директних кредитних аранжмана. Колико можемо очекивати да се из реалних извора може надомјестити дефицит од више стотина милиона? И до сада у државном буџети смо имали озбиљан проблем дефицита.
