Преко 500 милиона људи у свијету болује од дијабетеса, а Свјетска здравствена организација тврди да само 50 одсто становноштва зна да има ову врсту аутоимуне болести. Према регистру Института за јавно здравље ЦГ, у нашој држави је око 50 хиљада пацијената којима је потврђен један од два типа дијабетеса. Превентивно дјеловање кроз бољу едукацију становништва, мото је овогодишњег обиљежавања Свјетског дана шећерне болести, а тим поводом је у великој сали Општине одржана едукативна радионица.
Дијабетес је незаразно обољење, али се попут епидемије шири међу становништвом. Терапије и медицинске технике напредују, али нису доступни свим земљама. Бројке указују да ће до 2030. преко 640 милиона људи боловати од ове болести, казала је интерниста – ендокринолог др Наташа Радовић на данашњој радионици и додала да је потребно едуковати станивништво како би превентивно дјеловали.
– Будући да је ово одјељење у порасту, долази до великог притиска на здравствене раднике који су иначе преотерећени, зато је потребно упознати Владу и ресорна министарства о потреби да се уложе додатна средства у едукацију, људство и технологију како би се радило на спријечавању компликација ове болести. Не може се више чекати да медицина и технологија буду доступни свим грађанима који имају шећерну болест, појаснила је др Радовић и додала да здравље нације нема цијену.
Дијабетес или тихи убица није болест која се одмах открива, а када наступе први знаци и тегобе, тада већ буду видна и одређена оштећења у организму. Зато је један од циљева СЗО да до 2030. године дијагностиком буде обухваћено 80% становништва.
– Око 50% људи знају да имају шећерну болест, а осталих 50% људи још није свјесно тога, а повишен шећер у крви доводи до компликација. Следећи циљ је да 80% болесника постигне своје терапијске циљеве јер је чак и у развијеним земљама тај проценат испод 50%, а у неразвијеним и средње развијеним земљама још нижи. Такође, циљ је да 100% сатновника са типом 1 шећерне болести имајму приступ инсулинској терапији и апаратима за мјерење гликемије, да 80% болесника има регулисан крвни притисак, а да 60% људи старијих од 40 година прима одређене лијекове у циљу лијечења поремећаја метаболизма. Знамо да је шећерна болест често удружена са повишеним крвим притиском и масноћама што доводи до прогресије каснијих компликација, објаснила је др Радовић.
Поступак уласка у процес дијагностике је једноставан и креће од пријављивања изабраном љекару, али је важно редовно обављати контроле, нарочито послије 45. године и уколико постоје предиспозиције у породици.
– Не треба чекати прве симптоме, него на једноставан начин одредити шећер у крви. Сви они који имају преко 45 година, или имају обољелог у породици, имају хипертензију, гојазни су или имају полицистичне јајнике требају раније да се обрате љекару и да препознају то стање. Предијабетес и мало повишен шећер је вријеме да се реагује и да се нешто уради јер се тада успјешно може реаговати у 80% случајева, казала је др Радовић.
Организатор радионице био је Секретаријат за друштвене дјелатности и међународну сарадњу, а уз подршку Дома здравља, грађани Херцег Новог имају могућност бесплатног мјерења шећера у крви у Савјетовалишту током цијеле седмице, казала је Бранка Грубор Божовић у име секретаријата.
– Секретаријат је поводом обиљежавања овог датума и у циљу превенције и лијечења дијабетеса, организовао низ догађаја. У сарадњи са Домом здравља у суботу смо организовали бесплатно мјерење шећера у крви и контролу крвног притиска на тераси Градске кафане. Одзив суграђана и суграђанки је био добар, a сви заинтересовани у Савјетовалишту за дијабетес херцегновског Дома здравља могу током ове седмице да бесплатно контролишу ниво шећера у крви и тромјесечни ниво, казала је Грубор Божовић.
Као подршка борби против дијабетеса, зграда Општине Херцег Нови вечерас ће бити освјетљена плавом.
