Директорат за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова организује данас и сутра у Кумбору штабну вјежбу са сценаријом земљотреса у Бококоторском заливу. Уз Службе заштите три бокешке општине, вјежби присуствују и представници Управе полиције, Црвеног крста, Завода за хидрометеорологију и сеизмологију, Управе прихода и царина, као органа који су веома битни у реализацији активности у случају разорног земљотреса.
Како тражити и прихватити међународну помоћ и на који начин коoрдинирати на терену уколико дође до земљотреса, неке су од сегмената које ће учесници вјежбе научити током наредна два дана.
Начелник Дирекције за цивилну заштиту и смањење ризика од катастрофа у Директорату за заштиту и спашавање, Љубан Тмушић објашњава да је ријеч о штабној вјежби.
– Све што радимо, радимо управо да имамо максималан број људи који ће знати тачно шта да раде у случају земљотреса. Да бисмо дали адекватне одговоре, морамо да едукујемо грађанство, да учимо сви заједно, а какав ће наш одговор бити у случају земљотреса зависиће од ситуације – казао је он.
Вјежба је прилика да сви у систему заштите обнове знање и науче нешто ново од колега из Европске уније у одговору на масовну несрећу каква је земљотрес са великим бројем жртава и масовним разарањем, објашњава за РТХН шеф одсјека за обуке и оперативне активности Директората, Милан Радовић.
Он истиче да Црна Гора има национални план за реаговање у случају разорног земљотреса на основу којег по истој методологији се раде локални планови.
– Немају све општине у Црној Гори планове за заштиту и спашавање у случају земљотреса. У Боки има га Херцег Нови и Тиват од недавно. Међутим, неопходност и обавеза је Општине да тај план ажурира на годишњем нивоу и да се према том плану реагује – наводи он.
На вјежби су тимови из Хрватска, Грчке, Албаније, Италије, Бугарске, Кипра и Шпаније, који ће подијелити искуства у одговору на несрећу каква је земљотрес.
– Планови су нешто на папиру, у реалној ситуацији добро је да знамо ко је на ком мјесту и какве одлуке може да донесе. Првенствено на локалном нивоу наш први одговор су Службе заштите, које покушавамо да обучимо кроз међународне пројекте, као што је овај, и кроз националне планове обука које предвиђамо сваке године, јер знамо да је земљотрес посебан хазард у Црној Гори – објашњава Радовић.
Он сматра да ни једна држава у региону, па самим тим ни Црна Гора, није спремна да сама одговори на изазове у случају разорног земљотреса. Тешко је одредити да ли имамо довољно капацитета и опреме да реагујемо на прави начин, али је потребно унапређивати их на свакодневном нивоу, закључио је Радовић.
Обука се спроводи у оквиру пројекта „Balance“ – Управљање земљотресима већих размјера на западном Балкану, кроз заједничке активности прекограничне сарадње, који се реализују у оквиру Механизма Уније за цивилну заштиту.
