Друштво српско-руског пријатељства за Херцег Нови и Боку Которску организовало је синоћ на Тргу Николе Ђурковића скуп под слоганом „Бој се бога и држи се Русије“. Указујући на историјске везе српског, црногорског и руског народа од Петра I и Петра II Петровићa Његошa па до данас, на скупу је истакнуто да бити против Русије значи гажење свега оног што смо кроз историју његовали. Организатори су апеловали на Украјину „да сједну и преговарају са Русијом“ а западне силе су позвали „да зауставе ратове, глобализацију, уцјене и окупације народа и држава“.
Гордана Стијепчић Булатовић, предсједница Друштва српско – руског пријатељства за ХН и Боку казала је да је Кијев разлог окупљања и запитала шта се данас дешава са Кијевом и ко то господари тим градом.
-Они исти што су режирали све од Вијетнама, Сирије, Либије, Авганистана, Ирака, Сомалије, Египта, Југославије, Србије. Исти ти режирају данас ово што се догађа са Украјином и Русијом, казала је Стијепчић Булатовић.
Она је подсјетила и на долазак великог броја Руса у Херцег Нови од 1917. године, који су углавном били интелектуалци, инжењери, доктори, професори и који су дали значајан допринос развоју града. Такође је подсјетила и на 1992. годину када је Драгослав Шћекић формирао Друштво српско – руског пријатељства са жељом, између осталог, и да се велико војно руско гробље на Савини, које је почело да се формира 1917. године а које је касније девастирано, сачува и обнови.
-Успјели смо да сачувамо остатке руског гробља уз помоћ и благослов блаженопочившег митрополита Амфилохија. Пуно је Новљана у томе учествовало. Први пројекат је дао Милорад Петијевић, други Мирко Косић, послије је Русија то допунила. Саградили смо цркву посветили је великом борцу, Светом Фјодору Ушакову, утврдили дан славе, са свим пратећим објектима и костурницом, читав овај меморијални објекат предали СПЦ, казала је Стијепчић Булатовић и истакла да према неким сазнањима на Руском гробљу на Савини су сахрањена 34 генерала међу којима је један, генерал Рачински и његова ћерка Анастасија Украјинци.
– И ко зна колико је Украјинаца сахрањено на великом руском војном гробљу. За њих знамо. Осјетили смо потребу да у име њихово и у име свих оних Руса који су овдје сахрањени да поручимо данас ово – оваквом поретку који се спрема, који се ствара злом, мржњом, гажењем народа, његовог достојанства, његове слободе и језика, цркве, то је пут којим раде не само у Украјини него свуда, Енглеска, Њемачка, Америка, Француска, Ватикан и остали њихови сљедбеници. Ми хоћемо да кажемо да нећемо да пристанемо да будемо дио тог глобалистичког, уједињеног, колонијалног краљевства, да нећемо да будемо робови, без свога ја, без свог језика, без идеала и без наших јунака. У тај свијет, у то уједињено краљевство дио народа неће. А Украјини је будућност једино у братском, мирном, људском односу са Русијом. Другог пута нема. Свако вријеме и сваки народ има по једног или више Зеленских. Али проће и Зеленски а остају јунаци, људи, народ, обични људи који се не дају лако газити и претварати у робове. Зато мислимо да ће и Одеса и Кијев и Запорожје опет бити дио руске литературе а Кијев ће бити опет свето Његошево Кијево, закључила је Стијепчић Булатовић.
Публициста Небојша Рашо подсјетио је на говор Светог Петра Цетињског испред манастира Савина којим је 6. марта 1806. поздравио Црногорце, Бокеље и Русе који су се супротставили Наполеоновој војсци након његове чувене побједе код Аустерлица, „и када је цијела Европа ћутала и погнула главу пред свјетским жандармом а ова мала покрајина рекла НЕ“.
– До 7. Јула 1807. заједно су се борили, гинули, веселили се побједама и оплакивали погинуле саборце. Са ових зидина новских, руски војници бранили су наш град под налетом француске војске 1806. и нанијели пораз Наполеоновој војсци. И да нас само овај период везује за Русију никада Црна Гора не би увела санкције Русији. Да нас само везује она помоћ манастирима, Савини, Праскавици, Стањевићима, Цетињском манастиру који је обновљен након турске похаре, не би ЦГ увела санкције Русији. Да нас само везује помоћ коју је ЦГ добијала у доба Петровића, поготово у гладним годинама, онај руски орао на црногорском грбу од Владике Данила, да нас само везују многе новске задужбине које су стечене у Русији не би ЦГ увела санкције Русији. Да нас само везује заједничка проливена крв на Медитеранском, Балтичком и Црном мору, ордени Св. Владимира, Св. Георгија, Свете Ане које су добили многи Црногорци и Бокељи не би ЦГ увела санкције Русији. Да нас само везује она експедиција око свијета у којој је Стефан Вукотић опловио свијет па се данас хвалимо да је један Грбљанин опловио свијет прије многих других не би ЦГ увела санкције Русији. А везује нас много више. Па и да само гледамо наш економски интерес а не туђи не би ЦГ увела санкције Русији. Па и да нас ништа не везује ми смо требали бити посљедњи који би неком увели санкције јер врло добро знамо из личног искуства да санкције највише погађају обичан народ. Вијековима смо гледали у Русију као на једину наду и узданицу, када помоћи није било ни од куда нашли смо је у Богу и Русији. О томе нам говоре писма Св. Петра Цетињског, казао је Рашо.
Рат у Украјини није рат Русије и Украјине, већ Америке и Русије на тлу Украјине, казао је Спасоје Кривокапић, оснивач и предсједник Српског форума грађана Црне Горе са сједиштем у Цириху.
– Архитекта овог зла је Америка, а извођач неколико моћних чланица Уније. Циљ је познат и сувишно је о њему полемисати – то је њихов поход на исток, атак на велику и моћну Русију и уопште на православље. Народ Украјине је неинформисан и данас живи у тоталној заблуди, бомбардују их лажима због сопствених интереса. Умјесто да смирују страсти, они распирују пожар невиђених размјера. Такве незасићене глобалистичке апетите скупо ће плаћати народи Европе. Санкције које уводе Русији могу ескалирати ратом незапамћених размјера. Таквих злочина нећемо бити поштеђени ни ми, мали народи на Балкану, посебно Србија и Црна Гора, казао је Кривокапић и додао да су по сриједи страшне уцјене које ће тешко моћи да се издрже.
Како је додао, Црна Гора је на ивици амбиса, а то је производ оних који се крију иза демократије.
– Непромишљени потези актуелног државног врха Црне Горе досежу размјере забринутости када је у питању Русија и руски братски народ. Потези министра вањских послова Црне Горе равни су лудилу, дао је себи за право да забрани прелет авиона руског премијера. Иако је под притиском запада, могао је бити мало суздржанији, пристојнији и толерантнији. Овакве небулозе ће да плаћају грађани Црне Горе, посебно они који се баве туризмом а то је 70% становништва, казао је Кривокапић и позвао на разум и бригу о народу и држави јер се плаши да ће доживјети судбину велике и моћне Де Голове Француске која је данас најмање држава француског народа.
Позвао је западне моћнике да зауставе ратове, процес глобализације, уцјене и окупације народа и држава јер сви људи имају право на живот и самоодлучивање.
– Апелујем на Украјину, оставите оружје и сједите да преговарате и разговарате у интересу мира. Шаљемо подршку великој и моћној Русији и братском руском народу. Истрајте у вашој праведној борби, већински дио грађана Црне Горе је са вама. Наше пријатељство је вјечно, закључио је Кривокапић.
Прочитан је и званични став Михољског збора из пера Драгане Зечевић Плавански у којем наводе да су више пута до сада пружили подршку Русији у борби против нацизма у Украјини, а то чине и овог пута из Херцег Новог који је и 1917. пружио братску руку помоћи Русији.
– Интервенцијом у Русији огољена је истина и кренуло се у борбу против нацизма, у одбрану породице, прекрајања историје, медијског мрака, права на слободу говора и мишљења, у спречавању ширења болести произведених у лабораторијама, наведено је у ставу уз констатацију да је „демократија коју противници Русије нуде она која забрањује руске класике, умјетнике, дискредитују спортисте…“
Наводе да суверене и независне државе нису увеле санкције Русији и запитали да ли је нормално да државе које су се бориле против фашизма подржавају чланове АЗОВА који се поносе својим фашистичким тетоважама.
– Годинама се није извјештавало о убиствима дјеце и људи у Украјини, деценијама се није извјештавало о убиствима дјеце и породица на Косову и Метохији, навели су из Михољског збора и поручили да подржавају Русију подсјетивши на заједничку историју и грофа Саву Владиславића, Србина којег Русија и данас слави, а чији споменик се налази у Херцег Новом.
Потезе званичника Црне Горе сматрају срамним, али, како наводе „што је корјен дубљи, стабло је теже ишчупати“, а корјени пријатељства Црне Горе трају вијековима.
Хиљаду година траје пријатељство и братска веза са Русијом, казао је Илија Вујовић и додао да је почетак проблема у Украјини период када су совјетски комунисти свјесно мучили свој народ како би заборавили своје корјене и напали своју браћу.
– Кијев Русима који знају и живе руску историју, значи исто што и Русима Космет. Није то Крим, Крим је само мјесто на мору гдје се руски војник показао непобједивим и храбрим, а гле чуда, предводио их је српски војник из Херцег Новог Марко Војновић, адмирал руске флоте. И није он једини, много их је из Грбља, Херцеговине и других простора населило онај дио руске територије гдје се сада води највећи рат – Донбас. То је народ који је нашег поријекла и тас на ваги гдје ће Руси увијек имати предност у односу на њихову браћу која су дозволила да им запад узме душу и пристали да навуку неку другу кожу на себе не би ли се тако одрекли своје браће. Жао ми је што видим све те жртве једног народа само зато што је правац размишљања другачији. Одвојили су се од свог корјена и све везују за земљу на којој живе, никако за дух, за свеце којима припада цјелокупна Украјина, казао је Вујовић.
Он је истакао да је и руски као и наш народ био заборавио на Бога те да се враћају вјери.
– Док смо били везани за поштење, част, и дух Божији, били смо народ који нико није могао побиједити, закључио је Вујовић.
