Основна потреба Дома здравља Херцег Нови је ангажовање специјалиста како би пацијентима била пружена потпуна њега, а љекарима опште праксе олакшан поступак постављања дијагнозе и праћења опоравка пацијената, казао је др Горан Комар, вд директора ЈЗУ Дом здравља Херцег Нови гостујући у емисији „Новско поподне“ РТХН са Данијелом Ђоновић.
Дом здравља опремљен је новим аутоматским дефибрилатором, казао је др Комар. Похвалио је рад патронажне службе, истакао да је нужно сестринство вратити на ниво који заслужује те да ће у најскорије вријеме бити другачије организована служба за телефонско давање информација на шта су до сада имали највише притужби грађана.
Како је истакао др Комар, након разговора са челницима општине, заједничким снагама инсистираће код надлежних институција да се болници Мељине врати првобитан статус што је „дуг државе према Новљанима“ који су годинама издвајали самодоприносом за изградњу здравствене установе таквог типа.
Након преузимања функције вд директора Дома здравља Херцег Нови, урађено је мапирање стања установе, а први сегмент био је Дјечији диспанзер гдје су примјећени одређени недостаци.
–Дјечији диспанзер, гдје је најосјетљивија категорија, је обављао примарну дјелатност али сам уочио одређена организациона запостављања. Ангажована је и др Маја Поповић. Потребно је обратити пажњу на Центар за дјецу са посебним потребама. Потражили смо могућност да ангажујемо дефектолога логопеда и на тој позицији је сада др Тишма која ради у пуном капацитету и има завидну биографију. Због недостатка овог кадра, имали смо дјецу коју су родитељи возили у Подгорицу. У току су преговори за ангажовање олигофренолога и специјалисту који ће пратити соматске промјене. Питање је дана када ће обоје специјалиста ући у редован рад, што је није предвиђено систематизацијом већ трошкове сноси установа. Даље је потребан дјечији физијатар, за шта смо разговарали са др Аџић из КЦЦГ и надамо се да ће Министарство промптно је ангађовати, тако да су у току преговори, казао је директор др Комар.
Изражене су потребе и за упослењем других специјалиста, казао је др Комар.
-Тренутно, дав пута седмично ради уролог др Топић, али разговарамо и сад др Пејовићем. Обавезно је ангажовање пулмолога ради консултација са нама у лијечењу пацијената, затим када особе имају ковид као и у поступку рековаленсценције односно изласка из изолације када се могу јавити проблеми. Имамо једног радиолога, др Милинића који јако детаљно ради свој посао и трпи притисак усљед премора. Најснажнијом аргумнтацијом контактирали смо надлежене за још једног радиолога. Контактирали смо и др Видовић, спец хирурга и надамо се да ће нам се прикључити, казао је др Комар, а очекује и долазак ортопеда два пута седмично из болнице у Рисну.
Објаснио је да је највећи проблем обезбједити довољнан број љекара опште паксе.
-Љекари одлазе по потреби својих специјализација, а ту су обољели као и годишњи одмори. Веома је тешко наћи замјену. На бироу рада кажу да годинама није виђено овакаво стање. То је сегмент који је кадровски тешко покрити, покушавамо чак и у државама у окружењу, казао је др Комар.
Дом здравља је набавио нови аутоматски дефиблиратор који је постављен у служби, истакао је др Комар.
Организација рада Ковид амбуланти на овај начин је за сада једини могући јер је потребно одвојити вријеме за преглед и дијагностику сваког пацијента.
-Иде споро, знам да пацијенти чекају у реду, али нема начина да се квалитетније рјеши та организација. Стигли су антигенски тестови и понављам да су опредјељени за медициске индикације, може се тестирати ко је болестан и сумња на ковид, казао је др Комар.
Исказао је захвалност патронажној служби у којој сестре имају, у току смјене, и по 25 налога за посјету пацијентима.
-Патронажна служба је подигнута на доста висок ниво. Само њих пет, шест ради у тој служби. То су уредне дјевојке предане својој служби. Поједине добијају и до 25 налога за посјету пацијентима на територији општине Херцег нови.
Како је истакао, сестринска служба је деградирана у реформисаном систему, јер оне су много више од давања информација за пултом и представљају дио изабраног тима заједно са љекарима.
Највећи број притужби грађана односио се на то да се нико не јавља на телефонске позиве.
-И не могу стићи да се јаве јер има седам линија на које морају да се јаве. Имамо идеју да отворимо шалтер на којем ће радити особа која ће давати потребне информације уз помоћ медицинског техничара, казао је директор Комар.
Сачувати болницу Мељине и вратити јој првобитни статус „дуг је државе према Новљанима“ казао је др Комар упитан да прокоментарише значај болнице за љечење наших суграђана.
-Разговарао сам са челницима Општине, предсједником Стецваном Катићем, и пријатно сам изненађен детаљношћу њиховог рада. Потенцирано је и питање статуса болнице, које је немогуће ријечити са локалног нивоа. Зато је могуће снажно се заложити код надлежних да се врати првобитан статус болнице. Грађани су издвајали за градњу болнице кроз самодопринос. То је дуг државе гарађанима Херцег Новог да се болница задржи и врати у статус како је било. Она је уточиште и навика да се грађани ту лијече, преко је потребна, казао је др Комар.
Др Горан Комар остао је вјеран и својој примарној дужности љекара опште праксе коју предано обавља 28 година.
-Процијенио сам да четворочасовним радним временом могу помоћи и остати на мјесту љекара опште праксе. Нисам дозволио да 2000 Новљана буду преусмјерени ка другим изабраним тимовима јер би моје колеге биле додатно оптерећене. Ја сам прије свега љекар, не желим да се одвојим од пацијената и осјећам потребу да, у мјери коју то могу поднијети, наставим са својим примарним послом, како би казао је др Горан Комар, вд директор ЈЗУ Дом здравља Херцег Нови.
