Предсједница Еколошког друштва Боке Которске и Грађанског покрета Идемо, Оливера Доклестић, још једном је указала на, како је рекла лошу динамику и организацију градилишта у Његошевој улици.
-Пројекат је мијењан много пута; само постављање ивичњака је вршено еколико фаза, а њихова форма је мјењана три пута, сливне решетке су накнадно уграђене на коловозу, врста камена на тротоарима је изван сваког техничког и естетског смисла; тротоари су и даље опасни за пјешаке, без одвода за палу кишну воду, прегрубо је тесан камен, отежано кретање за старије особе и малу дјецу, коловоз је сужен и онемогућава возилима несметан саобраћајни ток, наводи Доклестић у саопштењу.
Изјаву секретара за урбанизам Владислава Велаша да је „свашта било у тој улици прије реконструкције“, Доклестић коментарише чињеницом да се у пројекат ушло исхитрено, површно, без познавања постојећег стања, што је обавеза сваког пројекта.
-Потписник конзертаторског пројекта је Срђан Марловић, а ревидент главног пројекта конзервације „Оливер ин“ д.о.о. фирма која је истовремено извршила ревизију цјелокупне пројекне документације, укључујући грађевински саобраћајни дио, саобраћајну сигнализацију, грађевинску хидротехнику, што нити је препоручљиво инвеститору, нити је законом дозвољено. „Оливер ин“ д.о.о. је и надзор за извођење радова, а иста фирма је надзор истовремено на неколико великих градилишта у Херцег Новом: Хотела „Царине“ у Баошићу, на објекту плаже Милашиновића, на приватном, стамбеном вишеспратном објекту у Кумбору и тд. Архитекта, Срђан Марловић је именован за главног инжењера на пројекту, у име фирме „Ђокић гроуп“ д.о.о. а именовање се односи на израду Идејног и Главног пројекта архитектонско-конзерваторског пројекта, архитектонског пројекта, архитектонског пројекта уређења терена и водоводно-канализационог пројекта. Овом пројектанту и истој фирми повјерен је задатак израде Главног пројекта: конзерваторског пројекта и архитектонског пројекта, а у оквиру овог другог фазе саобраћаја и хидротехнике, каже Доклестић.
Конзерваторски пројекат, наводи Доклестић, има изванредно урађен историјски ток Његошеве улице са одличном фотодокументацијом и образложењима у разним историјским периодима. За потребе главног пројекта вршена су истраживања старих архитектонских форми дуж улице, измјене тротоара, колника, зидова, степеништа.
-Међутим, како то обично бива, изостало је ангажовање других инжењерских струка, па је и сама хидротехничка и електротехничка, односно, електронска инфраструктура маргинализована у истраживању, као мање важна. Овим пројектом се показало колико су теорија и пракса удаљене једна од друге и колико има проблема у реализацији истих, а све на штету грађана, станара, пролазника и радњи и ресторана у овој улици, саопштава Доклестић..
Објашњава да овакав Конзерваторски Главни пројекат је могао бити тек основа за израду Главног пројекта архитектуре, а сам конзерватор тек савјетник на пројекту, а никако Главни инжењер, јер се ту „од стабла не види шума“.
-Колико ће на крају износити реконструкција Његошеве улице, јер извођач није крив за серијску измјену пројекта и тјерање на грађење и рушење по неколико пута? С друге стране Општина је за ревидента техничке документације и за надзор изабрала исту фирму. ТО нити је законски одобрено нити је добро за пројекат, осим што је јефтиније од онога што прописује закон. Ако гријешимо, нека нам буде опроштено, јер нема инфо табле о радовима, наводи Доклестић и подсјећа да нема табле са подацима о водећем пројектанту, извођачу, надзору, времену почетка и краја радова, броју грађевинске дозволе, што је законска обавеза извођача и инвеститора. Подсјећа и да Закон предвиђа веома ригорозне новчане казне за одступање од ревидованог пројекта, као и за не постављање информативне табле на градилишту Његошеве улице.
-Да не причамо о опасностима за пјешаке, арматури која вири из бетона, о камену преко којег се не може ходати, као и немогућем кретању лица са посебним потребама, ни сада у току грађења а неће бити могуће ни касније. О уништавању парка Бока говорићемо другом приликом, каже Доклестић.
Осврнула се и на уређење фасада са циљем да оне буду једнообразне што подржава али да свима буде исти аршин уређења.
-Међутим, код нас то није тако, па је прва на ред дошла жута фасада куће угледне породице Јанковић. Кућа изграђена 1881. године једина је управо уређена, офарбана, прије двије године у бојама одређених деценијама уназад по претходним урбанистичким, естетским правилима и то о сопственом трошку власника. Урбанистичко естетка правила за Херцег Нови била су деценијама: жуте фасаде и тамно зелена шкура. Садашњи потомци Јанковића су 2022. године поставили своју плочу о обнављању куће, након што су извршили комплетну реконструкцију фасаде. Општина је сада ауторитативно, а заправо дрско, кренула у акцију стављања скеле прије два дана, тјерајући власнике на пристанак фарбања фасаде, до изазивања инцидента. Питамо се да ли је било нужно трошење општинског новца баш на овакав начин и како се одређују приоритети? Заправо, ко одређује радове, ко је повлаштен а ко није и зашто баш кућа која је већ реновирана? Занимљива је чињеница да су власници зграде реновирање завршили 30 септембра 2022. а Општина је Одлуку о уређењу фасада донијела 13 марта 2023. године. Сва конфронтација настаје због нијансе жуте боје, тврди Доклестић и наводи да имају разлога да сумњају у квалитет радова на уређењу фасада, трајност боје.
-С друге стране смо огорчени јер се ово мало становника у центру града третира без поштовања, нема поштовања ни за потомке некадашњих градских новских породица, какав је био Ђуро Јанковић, вјећник, којем прапраунук данас као доктор електротехнике, живи и ради у Америци. Да ли су општинари мислили да у жутој кући нико не живи и да ће им лако проћи посао? Радови се изводе о трошку општине, али је то ипак трошак грађана Херцег Новог, пореских обвезника. Једном рјечју, бацање пара са сумњом у регуларност послова, закључује у саопштењу Доклестић.
