Планирано припајање Друштва за изградњу водоводне инфраструктуре матичном предузећу Водовод и канализација ДОО носи са собом значајне економске изазове, сматра актуелна директорица Водовода Оливера Доклестић.
Главна забринутост, како наводи, лежи у чињеници да би петнаестак нових запослених прешло на платни списак предузећа чији приходи примарно зависе од продаје воде.
– То су потпуно различити приступи техничким системима једног предузећа, као што је Друштво, и једног оваквог предузећа које је прије свега оперативно, као што је Водовод и канализација. Поред тога, тај баласт од тих људи представља велико оптерећење, а знамо да практично сви живимо од продаје воде. Ту је и нова вриједност цијене кубика воде који се прерађује на постројењу, али питање је заиста економичности. Да ли је то све потребно? Да ли је рационално? Све то тек треба испитати – сматра она.
Прекобројна администрација и подијељени задаци по секторима, како оцјењује Доклестић, у великој мјери отежавају интегрално управљање системом предузећа. Један од највећих изазова, истиче, управо је Друштво за изградњу водоводне инфраструктуре, које описује као својеврсну енигму, како због запослених, тако и због начина функционисања.
– То је велика непознаница и због запослених и због самог функционисања. С једне стране имамо технички систем, односно постројење са објектима, пумпама, дигесторима и свом пратећом опремом, а с друге стране технолошки процес који треба да функционише као цјелина. Не знам како то тренутно изгледа. Прије петнаестак дана догодила се озбиљна хаварија на канализационом постројењу. О томе се није говорило у јавности, али су грађани могли да примијете проблем због непријатних мириса. Још нијесам обишла постројење да видим какво је стање. Мислим да постоје двије групе запослених и то није добро – једни припадају Друштву, а други предузећу Водовод и канализација – наводи Доклестић.
Према њеним ријечима, прије доношења коначне одлуке о припајању потребно је детаљно анализирати организациону структуру, финансијске ефекте и начин функционисања оба система, како би се утврдило да ли ће интеграција заиста допринијети ефикаснијем раду или ће, умјесто очекиваних користи, створити додатне трошкове и отежати управљање предузећем.
