Питање снабдијевања водом на приморју намеће се као основни проблем за, не само напредак, него развој туристичке привреде, на приморју Црне Горе. Црна Гора ништа није урадила на очувању природних ресурса, на еколошким програмима штедње воде, на примјени правила која већ одавно важе у медитеранским земљама о рециркулацији воде, о смањењу индивидуалних норми потрошње (за примјер је да се у неким земљама, нпр. у Израелу, вода седам пута „окрене“ у разним примјенама). Код нас се управљање простором своди на градњу нових објеката, расте градња кроз све већу спратност и све већу заузетост простора стамбеним објектима и све више базена за пливање. Све то изузетно повећава потребе за водом, саопштила је предсједница НВО Еколошко друштво Боке Которске.
Инжењерски тим те НВО обрадио је калкулацију за довођење воде из Требиња преко Зубаца и Граба у Херцег Нови, које се све чешће спомиње у медијима.
-Водозахват би био из вјештачке акумулације, компензационог базена „Горица“, гдје је радни ниво на 295 mnm, а минимални 7 метара ниже (на 288 mnm), док је садашањи захват за хидротехнички тунел ка ХЕ “Плат” из Билећког језера на коти 400,65 mnm. За нови цјевовод преко Зубаца и Граба (превој на 970 mnm) потребно је „прогурати“ количину од 500 l/s, да би цијела инвестиција имала смисла, те да би се из тог цјевовода вода пребацила за систем Херцег Новог, и даље за Регионални водовод. За такву количину воде цјевовод би требао да буде челични пречника минимално 700 mm (попут овога кроз Конавле). Најлакше је да цјевовод буде вођен уз изграђени магистрални пут Требиње – Херцег Нови, гдје је већ положена водоводна цијев, током грађења пута, али она је недовољног пречника и не може да обезбиједи потребне количине воде. Нови цјевовод би морао да савлада минимално 4 висинске зоне, да би се пумпањем вода допремила до Крушевица, навела је Доклестић у саопштењу.
Она се осврнула и на економску калкулацију која подразумјева: трошкове изградње, трошкове експлоатације, трошкове амортизације.
-Трошкови изградње, као кредитна средства, постају дио цијене услуга снабдијевања. Другим ријечима, значило би да за сваки кубик потрошене воде у зони Крушевице – Камено, који превазилази сваку економски оправдану калкулацију, остали грађани, па и они који су на самој обали и у граду, плаћали би повећану цијену воде. У овом дијелу наше општине сада живи мање од 200 људи, навела је Доклестић.
Укупна инсталисна снага пумпи, како објашњава, би била око 5,4 МW, што имплицира потрошњом електичне енергије од око 3.900 МWh. Мјесечни трошак за струју би био око 390.000 €, уз претпостављену јединичну цијену од 0,1 €/kWh. Односно, јединични трошак би износио око 0,3 €/m3 испумпане воде. Данас је цијена воде за домаћинства у нашој општини 0,81 €/m3, а већ у 2024. треба да се смањи на 0,67 €/m3, што значајно умањује приходе Водоводу.
-Дакле, за нови цјевовод у 4 висинске зоне, потребно је извести 4 препумпавања, са 5 блок пумпна постројења. Процијењена вриједност свих пумпи и 4 трафо станице, износила би око 3.000.000 €. Сама набавка цијеви пречника ДН 711 mm износила би (само до Крушевица) неких 12 милиона евра, рачунајући на 25 километара дужине. Ова вриједност се увећава за три пута са грађевинским радовима. Како је у питању доток сирове воде то би на Крушевицама требало изградити постројење за филтрацију воде капацитета од 500 l/s, попут постојеће станице у Мојдежу. Вриједност таквог објекта је минимално 4 милиона евра. Ове бројке говоре да би допремање воде само до Крушевица захтијевало инвестицију од неких 40 милиона евра. Наравно, ово су све идеалне нето вриједности, које се у реализацији увећавају фактором, 1,5 или 2 (а можда и више, као што је случај за наш колектор и ППОВ), објашњава Доклестић.
Наводи и да је питање шта са цјевоводом и цијелим подсистемом у зимском периоду када Новоме, па тако ни сусједним општинама, нису потребне екстерне количине воде, јер имају своја издашна изворишта.
-Значило би да би за 200 људи није потребно више од 10 до 20 l/s на дан (што је и тако превише у здравом систему). Питање је колики би били функционални трошкови, највише електричне енергије? Је ли би то било “коња појела трава?” И још једно важно питање: како даље и за које паре с водом која се пумпама велике снаге доводи до Крушевица? И ако вода стигне преко Зубаца до Крушевица и загорских села, она треба да се повеже на постојећи систем примарне и секундарне мреже, а то је фамозно пребацивање воде на цјевовод тзв. “височије зоне” са новим системом резервоара. Остаје питање шта с цјевоводовом са Плата, пита Доклестић уз констатацију да тај цјевовод и даље у добром стању, те да је то најбоља инвестиција коју је Херцег Нови одрадио у задњих 43 године.
-Подсјетимо се да је цјевовод Плат – Херцег Нови у дужини од 21 km, ДН 711 mm, челични, изграђен непосредно након катастрофалног земљотреса 1979, и то за рекордних годину и по дана, а сопственим средствима грађана Херцег Новог, у висини од неких данашњих 30 милиона евра.
Херцег Нови, дотоком воде кроз Конавле и из својих локалних изворишта, и у сезони и ван ње, у свим стадијумима, има довољно воде, само је питање прерасподјеле и начина управљања системом. А то, наравно, није лако и не може политички да се рјешава, закључила је Доклестић.
