Будућност црногорског туризма и економије у великој мјери условљена је авио-доступношћу. Улагања у аеродроме, реформе у ваздушном саобраћају, стабилна политика и воља да се слиједе успјешни примјери из региона – представљају кључне услове за развој.
Црној Гори предстоје хитне одлуке: да ли ће инфраструктура остати у државним рукама или ће бити препуштена приватном сектору, и када ће то питање коначно бити ријешено – оцијењено је на на панел дискусији “Планови развоја авио-саобраћаја ка главним дестинацијама Црне Горе” у оквиру прве РЕ:Д конференције у Црној Гори, преноси Медиа Биро.
Учесници су говорили о стратешким правцима унапређења доступности Црне Горе ваздушним путем, изазовима које прате тренутни систем и потенцијалима који могу бити искоришћени бољом инфраструктурном, политичком и пословном организацијом.
Тихомир Драгаш, предсједник Одбора директора компаније ТоМонтенегро, истакао је да је доступност кључна тема за будући развој земље. Навео је да национални авио-превозник тренутно располаже са два авиона, преговара се за трећи, а један је у фази “wет леасе” закупа. Током прошле године, Ер Монтенегро је превезао око 500.000 путника, што је ниво изнад рекордних година бившег националног превозника.
Драгаш је нагласио да компанија води рачуна да се не отварају линије које неће бити профитабилне, а најавио је и учешће на тендеру за ПСО.
-Нама је авиодоступност екстремно важна, то је кључ свега у наредној деценији. Потребна је воља,“ поручио је Драгаш, изражавајући жаљење што се концесиони тендер за аеродроме није раније ријешио. Он очекује избор квалитетног концесионара и сматра да и држава, ако уложи напоре и има добар менаџмент, може успјешно развијати инфраструктуру.
Тирана граби напријед, у 2025. преко ње путовало 120 хиљада са пасошем Црне Горе.
Пиервитторио Фарабби, оперативни директор Међународног аеродрома Тирана, говорио је о трансформацији коју је аеродром у главном граду Албаније доживио у протеклих неколико година, уз подршку приватног конзорцијума који је преузео овај аеродром. Број путника је са 3,5 милиона у 2019. години порастао на 10,7 милиона у 2023. години, а уложено је преко 100 милиона еура већ у првој години.
-Израдили смо више паркинга, проширили терминале три пута, а Влада је смањила порезе са 10 на 1 еуро. Све се утростручило. Немамо јаког националног превозника – 80 одсто летова обављају лоw-цост компаније. Опслужујемо 120 дестинација директно. Планирамо даље ширење, укључујући и дуже руте. То је резултат нашег труда и рада, казао је он.
Он је истакао да су кључне одлуке укључивале отварање тржишта, стимулисање лоw-цост компанија, изградњу додатне инфраструктуре и значајно смањење такси, што је омогућило експлозиван раст. Нагласио је да је преко 120 хиљада путника из Црне Горе користило аеродром у Тирани прошле године, због недостатка директних линија из Црне Горе, а ове године у првих четири мјесеца већ 40 хиљада.
Предраг Хајдуковић, комерцијални директор Аеродрома Црне Горе, подсјетио је да је питање концесије на аеродроме покренуто још 2019. године, али да су капацитети већ сада далеко превазиђени.
Очекује се да ће 2025. године кроз црногорске аеродроме проћи преко 3 милиона путника.
Он је нагласио да без обзира на исход тендера, држава мора донијети стратешку одлуку о улагању у инфраструктуру. Указао је, како на ризик да приватни концесионар занемари јавни интерес у корист профита, тако и на бројне користи од елиминације бирократије и брже реакције на тржишне потребе. Аеродроми Црне Горе су, подсјетио је, имали преко 52 милиона еура прихода и 11 милиона профита у претходној години, те примјењују подстицајне шеме како би осигурали авиодоступност.
Андреас Сантис, извршни директор НЦХ Цапитала, указао је да је доступност кључни предуслов за долазак туриста и инвеститора.
-Тирана је примјер како воља, визија и политичка стабилност могу донијети резултате. Црној Гори недостаје све то“, поручио је он. Сантис је оцијенио да Црна Гора има потенцијал да процвјета, али да мора престати да „измишља топлу воду, већ да анализира и примијени успјешне моделе из региона. Према његовим ријечима, без јасне визије и конкретних улагања нема ни развоја туризма ни већих страних инвестиција.
Извор: Медиа Биро
