Дан је жалости и сјећања на све преминуле од короне, на оне које нисмо испратили како смо навикли, на све који нам недостају. И дан је у коме нас ово сјећање тјера на размишљање, између осталог о ономе што се у вријеме владавине невидљивог, а чини се још свемоћног вируса, промијенило. Промијенили смо углавном све, од начина на који се поздрављамо са познатима и како пролазимо поред непознатих, како дјеца уче а одрасли раде, како и гдје купујемо, одлазимо код љекара, како славимо… И када се учини да ништа више није нити ће бити исто, зачује се онај глас да ће прије или касније криза ипак проћи, а шта ће од онога што зовемо нормалним животом остати сачувано, зависиће од опет од нас. У сваком случају биће то неки нови почетак.Нека онда са овим болним искуствима и сјећањима буде промишљенији и бољи, и за људе и за природу, од свих досадашњих. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
