Град у коме се родимо или у коме живимо никада није само његово име, ту су кућа, школа, скале којима смо први пут сами отишли до мора или на састанак, стаза којом смо први пут шетали држећи се за руке, а истом касније гурали колица са дјецом. Али, није ријеч само о томе, ријеч је о људима. И када у неком тренутку, без нарочитог повода, саберемо све добре и лоше утиске и сјећања, блиставе и моменте у којима смо били сами или тужни, само једно остаје непобитно – не може изгледа никога пуним срцем вољети онај ко не воли снажно и упркос свему свој град. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
