Опет се по граду и заливу расипа грумење свјетлости, и пада по крововима, скалама, терасама, ђардинима новским. Од искрица и слапова, свјетлост тка огртач за Нови, лаган и прозрачан, сличан огртачима великих мађионичара, под којим се дешавају чаролије. Буди се прољеће! Ускоро ће сасвим савладати оно повремено тешко, зимско сивило новских дана пуних киша. Све је у природи хармонија, а у нама, најраличитија осјећања, ријечи, ритмови, жеље,обавезе. Колоплет који треба размотати, довести у ред, утишати. Здрави били – чини се ипак као најважнија жеља, уз онај уобичајени поздрав, добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
