Правила су промијењена и град је опет углавном затворен. Али, још налазимо начин, јер је вријеме лијепо, да осјетимо море, сунце, лавиринт новских скала којима одавно нисмо прошли. И учини се на трен да је све могуће. Без резултата остане међутим жеља да се зауставимо на некој тераси и попијемо кафу. Па и са тим се сналазимо. Још нас насмије ситуација када не препознамо пријатеље који носе качкет, наочари за сунце и маску, али нас изненаде помало и они који не поштују правила. Прилагођавамо се, невољно, док све снажнија постаје жеља да све ово прође што прије и да опет буде као што је било. Уз пуне терасе, дјечију игру, гужву, жамор људских гласова, цику галебова и могућност да изаберемо своје мјесто за тренутак мира и доброг расположења. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
