Учини се понекад да смо заборавили да бар с времена на вријеме ослушнемо Нови. Да због све више свакодневних обавеза не чујемо шта нам говори обала, шта новске скале, оглашавају ли се древне тврђаве, је ли заћутало море… И није оправдање да не стижемо да погледамо ни себе, ни људе поред којих пролазимо, а заборављамо да у тој непрестаној журби лако превидимо љепоту једног тренутка, рецимо мирис љета које је сваким даном све ближе, укус соли послије првог купања у мору, сусрет са неким драгим кога дуго нисмо видјели… А Нови увијек има шта да каже, кроз шум таласа, изненађујуће топао, од корака углачаних скала у Старом граду, свјетлост која се игра по крововима, ђардинима…Мало времена поклоњено тим тренуцима учиниће дан још љепшим, а наше расположење бољим.
Добро јутро, Херцег Нови!
