Јутро је многима почело сјећањем на 4. мај 1980. дан када је преминуо Јосип Броз Тито, па чак и ако не помишљамо на доживотног предсједника Југославије које више нема, сјетимо се тишине која је на вијест о његовој смрти наступила, тренутка у коме се чинило као да је све стало. Мијешали су се туга, збуњеност и нека зебња због краја једног времена у коме се, макар и привидно, много тога чинило бољим. То је био лични доживљај милиона. Данас је сјећање на овај датум за једне носталгија, за друге само историја, заједнички је суд да је то био догађај послије кога се све промијенило. На боље или горе, нека опет буде лични доживљај… а заједничка мисао да и то вријеме треба памтити и разумјети, да бисмо градили успјешније оно које долази из прошлог увијек треба нешто научити.
Добро јутро, Херцег Нови!
