Опет нам је стигла киша…Влажна, сива измаглица обавила је све што нас окружује и као да је удаљила оно што нам је сваког дана ту, у видокругу, на дохват руке. Корачамо познатом улицом или скалама које нас одводе до посла, продавнице или мора а прати нас снажан, равномјеран шум таласа који се у тишини далеко чује. Тај, зимски повремени сусрет с морем, на који стижемо пролазећи мјестима која препознајемо и затворених очију, увијек је посебна прича. Али, море нас дочекује сваки пут другачије. Као другачији и никад до краја откривени живот, макар га сагледавали само у једном трену. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
