Јутрос, над нама, прозрачни, сиво бијели облаци, умјесто модрог неба. Иможемо посматрати какопутују, мијењају облик и боју, појављују се и нестају у неком лаганом ходу над градом, нестални и увијек другачији. Загледати се у небо над Новим, значи имати увијек причу. Загледати се у море под Новим, значи видјети на трен, на површини, све ове слике које се брзо смјењују и нестају, а у дубини слојеве времена, сјећања, наде….Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
