Ових дана, док Херцег Нови слуша многа стара обећања заогрнута новим начином казивања, док са различитих страна стижу оправдане и неоправдане критике, изговорене тешким ријечима, док се до крајњих граница затежу нити нашег стрпљења, из сјећања је допловио једноставан стих Мике Антића:„Не сањамо сви једнако и то никоме не смета. А зашто свима смета када смо другачије будни?“ Нови јесте другачији, и свој, и то треба поштовати, и ријечима и дјелима. Баш као што Нови поштује људе, чак и када су другачије будни, а у његовом окриљу, само ако и они поштују све добро што сања, жели и мисли овај град. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!