Поглавље 27 – животна средина и климатске промјене у преговорима Црне Горе са Европском унијом за Црну Гору представља најкомплекснији, најскупљи и најзахтјевнији део преговарачког процеса, који тражи усвајање и примјену више од 200 европских закона, изградњу скупих система за пречишћавање отпадних вода, управљање отпадом и заштиту природе. Преговарач Црне Горе за Кластер 4 и шеф Радне групе за Поглавље 27, Ненад Витомировић за РТХН говори који задатак Црна Гора има да кроз ово веома важно поглавље ублажи посљедице климатских промјена, посебно се осврћући на водоснабдијевање Црногорског приморја. Сматра и да се Херцег Нови дугорочно не смије ослањати само на снабдијевање водом преко система Плат.
Европа се овог љета суочава с екстремно високим температурама, великим пожарима, дуготрајним сушама и историјски ниским водостајима појединих ријека. Да ли такве појаве потврђују да климатске промјене већ озбиљно мијењају европску климу? Шта тај тренд конкретно значи за Црну Гору – посебно за водоснабдијевање, пољопривреду, енергетику, здравље грађана и заштиту од пожара – и какав одговор држава треба да пружи кроз Поглавље 27?
Прије свега, важно је разликовати вријеме у смислу метеоролошког догађаја од климе. Један топлотни талас јесте метеоролошки догађај. Међутим, када се из године у годину понављају све дужи и интензивнији топлотни таласи, суше, шумски пожари и ниски водостаји, онда говоримо о јасном климатском тренду. Климатске промјене не изазивају сваку појединачну антициклону или пожар, али подижу основну температуру и стварају услове да екстремни догађаји буду чешћи, дужи и разорнији.
Подаци из претходних година веома су озбиљни, а негативан тренд се наставља. Подаци о ниским протоцима, засновани на поређењу с периодом 1995–2024, показују да се не ради само о тренутном паду водостаја, већ о озбиљној хидролошкој суши – смањеној расположивости воде у ријекама током дужег периода.
Када се томе придружи дуготрајно поље високог ваздушног притиска са високим температурама, суша је неизбјежна. То ствара идеалне услове за пожаре. Шумске пожаре често непосредно изазове човјек, али климатски услови одређују колико ће вегетација бити сува и колико ће се пожар брзо и неконтролисано ширити. Посебно забрињавају пројекције за љетњи период. Највише дневне августовске температуре могле би више дана бити изнад 40 степени, уз тропске ноћи и знатно дуже топлотне таласе у наредним годинама.
Колико је ситуација озбиљна показује и примјер Србије. Због дуготрајног топлотног таласа и изузетно ниског водостаја Дунава сазвана је ванредна сједница Републичког штаба за ванредне ситуације, а грађанима је упућен апел да током наредних десет дана рационалније користе електричну енергију, посебно клима-уређаје. Објављено је да је производња на Ђердапу 1 пала на око 20 одсто, а на Ђердапу 2 на око 30 одсто производних могућности, док су дотоци Дунава били око 1.500 кубних метара у секунди. То је конкретан доказ да се хидролошка суша веома брзо претвара у енергетски, привредни и безбједносни проблем.
Још драматичнији примјер долази са границе Француске и Швајцарске. Језеро Бренец, које је претходних година током љета било пуно туриста, почетком августа 2026. је више од недјељу дана практично суво, са бродићима насуканима на дну. Ниво ријеке Дуб, која га напаја, нагло је опао послије више мјесеци са мало падавина и три узастопна топлотна таласа. Тај примјер показује да хидролошка суша не угрожава само водоснабдијевање и енергетику, већ може зауставити и туризам.
Исто тако највећи ризик за Црну Гору биће вода. Националне пројекције указују да би просјечни годишњи протицаји наших ријека до краја вијека могли бити смањени до 27 одсто, првенствено због промјена у количини и временском распореду падавина. Можемо имати дуже периоде без кише, након којих слиједе краткотрајне и веома интензивне падавине. Таква киша често изазива бујице и поплаве, али није довољна да обнови издашност подземних вода и кршких изворишта.
То за Црну Гору конкретно значи већи притисак на водоснабдијевање приморја током туристичке сезоне, смањење издашности појединих изворишта, веће потребе за наводњавањем, нестабилнију хидроенергетску производњу, повећан ризик од пожара и озбиљне посљедице по здравље становништва. Посебно су угрожени старији грађани, дјеца, хронични болесници и људи који раде на отвореном.
Зато климатске промјене у Поглављу 27 нису само питање смањења емисија нити пуког затварања преговарачког поглавља. Једнако је важна адаптација: заштита водоизворишта, смањење губитака у локалним водоводним мрежама, планови управљања сушама, системи раног упозоравања, заштита од пожара, озелењавање и расхлађивање градова, прилагођавање пољопривреде новој климатској реалности, али и планирање отпорности енергетског система на дуготрајне сушне периоде и раст љетње потрошње електричне енергије.
Оно што данас гледамо у Европи упозорење је како би могла изгледати будућност Црне Горе: топлија и климатски нестабилнија земља, истовремено изложена сушама, пожарима, недостатку воде, енергетским притисцима и екстремним поплавама. Наш задатак кроз Поглавље 27, које обухвата и сектор цивилне заштите, јесте да европске стандарде претворимо у конкретне мјере заштите грађана, воде, природе и економије Црне Горе.
Издашност водоизворишта Боље сестре годинама је под притиском климатских промјена и интервенција у кориту Мораче. Које се активности тренутно спроводе ради опоравка изворишта и обезбјеђивања додатних количина воде? Колико је у том процесу важна одлучна борба против нелегалне експлоатације пијеска и шљунка?
Водоизвориште Боље сестре стратешки је ослонац водоснабдијевања Црногорског приморја, а његова заштита захтијева истовремену примјену хидрогеолошких, инфраструктурних, управљачких и инспекцијских мјера. У званичном плану Регионалног водовода за 2026. годину констатовано је да, осим климатских промјена, на издашност изворишта непосредно утичу радови у кориту Мораче и на њеним обалама. Приоритети су зато заустављање даљег пада издашности, хидролошка и техничка ревитализација изворишта и обезбјеђивање додатних количина воде.
Активности обухватају додатна хидрогеолошка истраживања, континуирано праћење подземних и површинских вода, чишћење и измуљивање водозахвата, заштиту санитарних зона, као и изградњу привремених устава у кориту Мораче. Тим захватима подиже се ниво подземних вода и унапређују услови за прихрањивање изворишта.
Изграђено је и додатно постројење за пречишћавање воде, уз планирано фазно проширење до највише 500 литара у секунди. Важно је нагласити да то постројење не повећава природну издашност изворишта, већ омогућава безбједну прераду додатних расположивих количина воде и њихово укључивање у систем.
Сузбијање нелегалне експлоатације ријечног материјала мора бити континуирана, а не повремена активност.
Уклањање заштитних слојева ријечног наноса мијења морфологију корита и режим подземних вода, чиме могу бити угрожени и количина и квалитет воде на изворишту. Регионални водовод је саопштио да је потврђена хидролошка повезаност Мораче и изворишта кроз систем подземних вода, као и негативан утицај нелегалне експлоатације.
Због тога су неопходни стални надзор, координисане инспекцијске контроле, утврђивање кривичне одговорности починилаца и санација девастираних дјелова корита. Привремене уставе могу ублажити посљедице, али не могу замијенити трајну и системску заштиту Мораче.
Може ли Регионални водовод гарантовати стабилно снабдијевање цијелог Црногорског приморја, посебно након вишеседмичног недостатка воде за пиће у појединим насељима Котора?
Ситуација у Котору показала је рањивост система у условима салинизације локалних изворишта. Изворишта Ораховац и Табачина била су ван функције, док максималне количине допремљене из система Регионалног водовода нису биле довољне за уредно снабдијевање. Већ средином јула 2026. године вода за пиће грађанима и установама дистрибуирана је цистернама, уз евидентиране високе вриједности салинитета на локалним водоизвориштима.
Дугорочно рјешење зато не смије зависити само од једног изворишта или једног цјевовода. Неопходно је повећати транспортне и резервоарске капацитете Регионалног водовода, заштитити извориште Боље сестре и корито Мораче, реконструисати локалне дистрибутивне мреже и смањити високе губитке воде. Истовремено, треба обезбиједити алтернативна изворишта, успоставити додатне правце снабдијевања и развити ефикасне планове за ванредне ситуације.
Циљ мора бити поуздано водоснабдијевање становништва и туриста током цијеле године, а не само привремено ублажавање проблема у љетњој сезони. Без стабилног снабдијевања пијаћом водом током свих 365 дана нема ни одрживог развоја туризма. Према расположивим информацијама, Регионални водовод ће уредно снабдијевати Црногорско приморје водом и не очекујем проблеме у њиховом раду.
Шта Херцег Нови конкретно треба да уради како би ублажио посљедице оваквих временских неприлика?
Највећа грешка била би да климатску политику сведемо на садњу неколико стабала или да реагујемо тек када избије пожар, нестане вода или се излије неки бујични поток. За Херцег Нови приоритети су смањење огромних губитака у водоводној мрежи, обезбјеђивање резервног извора воде, уређење бујичних токова, противпожарна заштита насеља и планско расхлађивање града.
Потребно је хитно смањити губитке у водоводној мрежи и обезбиједити резервни правац снабдијевања, јер ће током сушних и топлих љета притисак на изворишта и потрошња воде бити све већи.
Херцег Нови се не смије дугорочно ослањати само на систем Плат, јер би то могло довести до рестрикција управо у периоду највеће туристичке потрошње. Општина је већ предузела прве кораке у том правцу и представила технички концепт цјевовода Требиње–Мојдеж, пројектованог капацитета до 600 литара у секунди. То је стратешки исправно планирање.
Сматрам и да Херцег Нови треба да има унапријед дефинисан акциони план за топлотне таласе, а не само општа метеоролошка упозорења. Тај план заштите од високих температура требало би да спроводи јединствени локални климатски центар, односно оперативно мјесто које би повезивало Водовод, Комунално-стамбено предузеће, Службу заштите и спашавања, здравствене установе, туристички сектор и мјесне заједнице.
План би требало да обухвати телефонска и електронска упозорења, организовану помоћ и обилазак старијих и здравствено угрожених суграђана и туриста, расхлађене јавне просторије доступне свима, јавне чесме и пунктове с водом, као и посебне протоколе за вртиће, школе, здравствене и социјалне установе.
Приоритет мора бити и стварање више природног хлада, кроз озелењавање пјешачких праваца, тргова, школских дворишта, паркинга и аутобуских стајалишта. Није довољно само посадити дрво; потребно је изабрати врсте отпорне на сушу, обезбиједити довољно простора за развој коријена, систем наводњавања и вишегодишње одржавање. Током најтоплијих дана треба прилагодити и радно вријеме људи који раде на отвореном.
У коначници, климатски ризик мора постати обавезан дио урбанистичког планирања. Сваки већи пројекат мора показати како ће у највећој могућој мјери задржати атмосферске падавине на парцели и заштитити људе и објекте од екстремних температура.
Ово нису апстрактне еколошке мјере. То су улагања у безбједност становништва и заштиту имовине, али и у стабилност туристичке сезоне и дугорочну економску одрживост Херцег Новог. Суштина је једноставна: улагање у стабилно водоснабдијевање, противпожарну заштиту и заштиту од поплава данас је много јефтиније од санирања штете сјутра.
