У склопу програма обиљежавања Дана европске културне баштине, синоћ је у башти Музеја Мирко Комненовић уприличен програм „Сторија о новским тврђавама”, посвећен тврђавама Херцег Новог. Захваљујући том, јединственом културном наслијеђу наш град је постао члан европске мреже фортификационих градова Ефортс (“Efforts”), те се нашао на мапи Европске културне руте утврђених споменика Форте Култура, („Forte Cultura“) чији је циљ отварање историјских утврђења за развој туризма и боље промовисање на европском нивоу.
Предавању су присуствовали потпредсједник Општине Херцег Нови, Мирко Мустур и секретарка за културу и образовање, Ана Замбелић Пиштало.
О градским фортификацијама говорио је др Илија Лалошевић, професор Архитектонског факултета Универзитета Црне Горе који је докторирао на тему “Фортификациона архитектура Боке Которске од XV до краја XVIII вијека”.
-Мислим генерално да су тврђаве у Херцег Новом добро очуване, да су у великој мјери аутентичне, осим Мамуле, која је изгубила лични опис и без обзира што је ушминкана, уређана. Она више нема својства ни аутентичног ни интегралног културног добра. Мамула је постала уљепшана кулиса, оцијенио је, између осталог, др Лалошевић.
Он је у изјави новинарима након предавања говорио о односу надлежних у држави који су одговорни за заштиту културне баштине:
– Просто је несхватљиво да је неко уопште и помислио да то прода, да изнајми. Млетачки лазарет, који је правила Млетачка република, потом је користила аустроугарска монархија, па прва друга и трећа Југославије је продат. Волио би да ми неко објасни, како се држава могла одрећи нечега што је претходне државе баштиниле 200 година, запитао се Лалошевић.
Потом је о новским тврђавама говорио Радојица Павићевић, аутор књиге “WERK – Аустроугарске тврђаве у Црној Гори” за коју је добио аустријско одликовање за очување културне баштине и књиге “Тврђаве Османског царства у Црној Гори”, чије издавање је у плану, а подржала га је и Општина Херцег Нови:
– Покушао сам током предавања да приближим то што Херцег Нови, као општина има. Навео сам да општина Херцег Нови има 30 одбрамбених објеката. По причи европских фортификатора који су били прије 15-так дана на овим прсторима, да су ове најбоље очуване тврђаве у комплетном систему, који они обилазе. Имамо нешто што нема нико у Европи. Оне су један од елемената, дијела ратне луке Бока Которска, навео је, између осталог, Павићевић.
Због обилних падавина отказан је документарни филм „Бока-тврђава“, који је требало вечерас да буде приказан у башти Куће нобеловца Ива Андрића. Накнадно ће објавити када ће бити одржана пројекција филма, који се бави темом фортификација у Боки Которској насталих у периоду аустроугарске владавине над тим простором. Потписују га редитељ Данило Вујачић и сценариста Петар Попадић, снимљен је у продукцији организације „КОД“, а подршку реализацији пружио је и Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови.
У пјешачкој зони Његошеве улице постављена је изложба на отвореном „Тврђаве Новог, некад и сад“, која ће трајати до 07. октобра. Поставка свједочити о изгледу новских тврђава у прошлости и данас, а фотографије које су дио тог колажа уступили су: Архив Херцег Нови, Радојица Павићевић, фотографи Милош Самарџић, Звездана Кујовић и Вук Илић.
Истим поводом јуче је организована и једна у низу групних посјета и обилазака тврђава за ђаке херцегновских основних школа, са циљем да новска дјеца буду боље упозната са културном баштином свога града.
Такође, расписан је ликовни конкурс за предшколце и основце под називом „Новске тврђаве у очима дјетета“. Конкурс реализује Секретаријат за културу и образовање у сарадњи са васпитно-образовним установама на територији града, а биће отворен до 20. октобра.
Организатор програма „Дани културне баштине: Новске тврђаве“ је Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови, у сарадњи са ЈУК „Херцег-Фест“ и ЈУ „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“.
