На Филмском фестивалу Херцег Нови – Монтенегро филм фестивал биће приказано преко 80 остварења на пет различитих локација. Фестивал ће бити отворен 22. августа на Канли кули филмом „Дом“ Маријане Јанковић, а завршен остварењем „Планина“ Биљане Туторов и Петра Гломазића. Свечаном отварању претходиће црвени тепих на сглавном градском тргу, а од ове године новина је и програм „New Africa voices“, саопштено је на конференцији за новинаре.
Савјет херцегновског Филмског фестивала заједно са оснивачима Министарством културе, Општином Херцег Нови и извршним продуцентом ЈУК Херцег фестом посвећено је радио од краја прошлог издања, што је обиљежила и акредитација фестивала од ФИАПФ-а, казала је предсједница Савјета фестивала Александра Божовић.
-Ово 39 издање је издање које се први пут реализује под акредитацијом, под новим плаштом који боји све оно што ми радимо. Фестивал последње три године није само мјесто гдје се приказују филмови, одржавају мастер класови, друже филмски дјелатници из ЦГ и региона, већ је и мјесто гдје представљамо црногорску кинематографију која је у фази развоја кроз програм Монтенегро филм рандеву који окупља највеће европске и свјетске филмске ствараоце који долазе да виде шта је млада и аутентична црногорска кинематографија и аутори имају да понуде, казала је Божовић.
Публика у Херцег Новом ће, како је истакла, имати прилику да види филмове прије публике у великим градовима као што је Београд, Љубљана, Загреб. Свечаном отварању на којем ће бити додијељена и награда Милош Жмукић претходиће црвени тепих на Тргу Николе Ђурковића.
-Овогодишњи лауреат је Богдан Диклић, којег ће публика имати прилику и да види на црвеном тепиху, а потом и на отварању на Канли кули, што је велика радост и част. Црвени тепих од центра града прави сценографију која као најљепши филмски сет дочекује госте који ће доћи на отварање, бити ту да прикажу своје филмове, серије, рекла је Божовић.
Према ријечима селектора дугометражног играног филма Вука Перовића, специфичност овог фестивала огледа се у томе што такмичарски програм обухвата само десет остварења, због чега је изузетно тешко одабрати наслове који ће се наћи у финалној селекцији.
-Ове године имамо изузетно јаку конкуренцију. Имамо ауторе различитих генерација, различитих поетика, ауторе који долазе већ са наградама са неких великих и озбиљних свјетских фестивала. Имамо један програм у којем, с друге стране, доминирају ауторке, што је мени изузетно драго, што говори да се регионална кинематографија напокон креће у једном другом правцу. Имамо младе ауторе и ауторке, дакле оне који тек крећу на ту велику филмску сцену, и то сасвим с разлогом, јер доносе те нове гласове, нове поетике које су, ја мислим, неопходне и региону и цијелој Европи, рекао је Перовић.
Како је казао селектор програма документарног филма Владимир Перовић, одабрани филмови у овој селекцији нису само награђена остварења, већ су пресудили етика и естетика.
– Прије свега, тражим теме и покушавам да на основу првих синопсиса, схватим која је врста приступа, и тек онда сужавам листу током цијеле године до коначног одабира, у којем се нужно састају етика и естетика. То је једна од ствари која чини сваку праву умјетност, а чини ми се документарни филм посебно. Ове године имамо снажну селекцију, разнолику, али појединачно сваки филм је изузетно снажан у оба смисла. Од 24 филма имаћемо имати само једну награду, и евентуално, ако жири нађе за сходно, двије специјалне награде. Велика је штета да тако јаки филмови остану ненаграђени, јер у умјетности нијансе одлучују. Дакле, мој предлог је да се од идуће године и у овој селекцији, као и у играној, додјељују три награде, сматра Перовић.
Како је казала селекторка програма студенстког филма Сара Стијовић, примијетно је да су филмови краћи него претходних година, односно да студенти бирају кратку форму.
-Имамо филмове од 5, до 15, 25 минута. Док, на примјер, прве године мог рада на фестивалу смо имали филмове од 35 минута. Лијепо је што студенти експериментишу, труде се да уђу у коштац са кратком формом и што су свјесни и паметни довољно да препознају да ли прича припада форми од 5 или 25 минута. Од 30 филмова, 20 су играна остварења, девет су документарни филмови, креативни документарци, и имамо један анимирани, што је увијек јако ријетко и лијепо, истакла је Стијовић.
Херцег Нови серије је мало другачији програм у односу на остале селекције и ревијалног је карактера, казао је уредник програма Херцег Нови – серије Стефан Бошковић.
-Овај програм, чини ми се, да је значајан зато што добијамо ексклузивно приказивање серија које још увијек немају своју премијеру, нису биле на телевизијама и моћи ће да се погледа прва епизода, односно пилот епизода четири серије из региона: Љубљана, Хрватска, Србија. Биће серије која је снимана прошле године у Херцег Новом. Оно што је битно, то је да ће се водити разговори са креаторима серије, са ауторском екипом, са глумцима, који ће додатно говорити о томе како је настала серија, зашто су је снимали, зашто баш овдје, зашто је приказују овдје, који је даљи њен развој пут, шта може да се очекује, казао је Бошковић.
Покровитељи 39. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро Филм Фестивала су Министарство културе и медија Црне Горе и Општина Херцег Нови, док је извршни продуцент Јавна установа културе Херцег-фест.
