Црвени крст Црне Горе представио је јуче резултате истраживања „Заступљеност дискриминације старије популације и перцепција старења у Црној Гори“, које је у претходним мјесецима спроведено на територији Црне Горе, а чију је реализацију подржала Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумјесеца.
Секретарка Црвеног крста Црне Горе, Јелена Дубак, истакла je да су старији људи у неједнаком положају због незнања, предрасуда и стереотипа који су и даље присутни у друштву.
-Чињеницу је да појам дискриминације, у свим својим облицима, није довољно познат. Црвени крст Црне Горе више од 20 година спроводи програм подршке за старије суграђане, а пратећи трендове у свијету креиран је низ иновативних услуга по мјери старијих, које пружају обучени запослени и волонтери, подсјетила је Дубак.
Замјеница Заштитника људских права и слобода, Нерма Добарџић, осврнула се на постојеће правне механизме заштите права старијих лица и њиховом статусу.
-Они се у овом положају налазе усљед недовољног познавања надлежности Заштитника људских права и слобода, као и механизама којима се пружа заштита права старијој популацији. Мали број притужби поводом кршења права старијих особа упућених Заштитнику права и слобода не приказује праву слику када је ријеч о проблему дискриминације са којим се суочавају. Због тога је неопходно да се говори о овом проблему у друштву, указује на његову присутност и начине ефикасног реаговања на њега, поручила је Добарџић.
На важност постојања и спровођења правних норматива и сталне едукације указала је директорка Центра за промоцију здравља у Институту за јавно здравље Црне Горе, Агима Љаљевић.
-Веома је важно дефинисање и усвајање компетентних нормативних документата, обезбјеђивање њиховог спровођења, те иницирање и подстицање едукације пружалаца његе, професионалаца у области пружања здравствене заштите и социјалних услуга, правосуђа и полиције. Због тога је неопходно обављати процјене потреба, редован мониторинг, као и спроводити јавне кампање превенције, казала је Љаљевић.
Координаторка у Црвеном крсту Црне Горе,Ивана Смоловић, представила је кључне налазе овог истраживања који упућују на то да старији, као највећи проблем, препознају усамљеност.
-Са друге стране забрињавајуће је да је онллајн истраживање показало да постоји одређени број испитаника, не велики, али свакако не ни занемарљив, који изражава жељу да се дистанцира у сваком смислу од старијих. Препорука се односи на креирање услуга које би се првенствено односиле на пружање психо-социјалне подршке старијима, те је неопходно указивати на посљедице дистанцирања од старијих. Такође, потребно је умрежавање надлежних институција и организација, размјена информација, брзо рјешавање појединачних случајева, као и већа присутност стручних радника на терену.
Неке од препорука упућују на то да старији треба да буду више заступљени у медијима, да о старењу треба говорити на објективан начин што значи да треба указати на најчешће проблеме са којима се старији суочавају, али и на бенефите које старост доноси. Требало би избјегавати генерализацију старијих као немоћних, слабих, зависних од помоћи и указивати на хетерогеност ове популације, па самим тим упутити и на значајан допринос и важну улогу коју старији имају у друштву.
Млађе генерације треба едуковати о процесу старења, промовисати међугенерацијску солидарност, континуирано обучавати старије особе за употребу модерне технологије, развијати и имплементирати различите програме образовања старијих, едукације о правима, системски пружити адекватну подршку неформалним његоватељима, осмишљавати више културних, забавних и рекреативних дешавања за старије на нивоу свих општина, унаприједити систем подршке за социјално најугроженије старије особе, а посебну пажњу треба посветити анализи потреба старијих људи из руралних области, саопштено је из Црвеног крста Црне Горе.
