Књижевно вече академика Мира Вуксановића одржано је синоћ у башти музеја Мирко Комненовић. Сабрана дjела академика Мира Вуксановића у 20 књига објављена су поводом четири јубиларне годишњице писца – 80 година од рођења, 50 година књижевног, 50 година уредничког и 50 година управничког рада у библиотекама. Чине их романи, приповјетке, поеме, путописни дневници, бесједе, огледи, портрети, есеји, аутопоетичка и аутобиографска казивања, рјечник мање познатих ријечи и библиографија.
Професор др Драго Перовић говорио је о дијелу у којем су сабране Мирове бесједе, портрети и остали текстови тога типа у којима се показује као слуга, али и господар ријечи.
-Цјелокупно дјело Мира Вуксановић, су приче о ријечима. И ово коло бесједа, огледа и есеја је како би он рекао „живистијан рјечи“. Ријечи које су почеле дасе роје око њега у једном од најгушћих забрана у српском језику . Почеле да се роје тако да више никада до ноћас и у будуће није могао да избјегне тај рој у себи свуда гдје се он појављује. Свечаност и сажетост његових записа, чување ријечи као чистих пријатељстава и његовање пријатељства као држање људске ријечи то је најкраћи сажетак шест Мирових кошница, казао је Перовић.
Професор др Душан Крцуновић казао је да је привилегија писца што у овом свијету након њега остају ријечи, мисли и осјећања којима су озидане његове књиге.
-Академик Вуксановић има и додатну привилегију што је своје књиге озидао од ријетког грађевинског материјала, откривеног у потпланинском завичају којег назива „Мајданом ријечи“ . На том поднебљу гдје гора јечи, гдје вјетрови говоре , гдје све цвјета ријечима у том окружењу природе и пулсирања изворног живота, што су све предуслови људске радозналости и маштовитости , што је ускраћено урбанизованом савременом човјеку, стасавао је академик Вуксановић као човјек и писац, казао је Крцуновић.
Магистар Александар Ћуковић казао је да прво коло сабраних дјела академика Вуксановића у девет томова представља срж и мапу пишчеве битке за улазак и опстанак у ријечи, личну карту литерарног замаха и свједочаноство лагодног маневрисања у непрегледним пољима жанровске разноврсности.
-Оно обухвата романе, приповјетке, поеме, записе и аутопоетичка казивања, са рјечницима и библиографијом, а наслови који су обједињени објављивани су од 1977. до 2020.године и повезани су и по сродности и хронолошки чинећи заокружени и компактну цјелину коначно удешену и погодну за подробну анализу Вуксановићевог стваралаштва у више нивоа и димензија, казао је Ћуковић.
Аутор Миро Вуксановић истиче да је његов први задатак као писца да говори о ономе што је обиљежило предио у којем је одрастао.
-У садашњем колу разних комуникација, друштвених мрежа, медија, путовања, чутавог тог укрштања и притиска једног језика на цио свијет, све то угрожава мале језике. Није лако али се треба борити, како је Вук говорио, а Андрић то прихватио „ не да се , али ће се дати“ . Ко је упоран и зна шта хоће и доследан он има неку шансу.
Сабрана дјела Вуксановић је поклонио Градској библиотеци.
