Челници шест приморских општина потписали су данас у Подгорици заједничку Иницијативу о измјенама и допунама Закона о морском добру, Закона о просторном планирању и уређењу простора и Закона о лукама, са циљем да се општинама пренесу послови управљања морском обалом.
Иницијативу су потписалии предсједници општина Херцег Нови, Тиват, Бар и Улцињ, Стеван Катић, Жељко Комненовић, Душан Раичевић и Генци Ниманбегу, као и предсједница Скупштине Општине Котор Маја Мршуља и потпредсједник Општине Будва Никола Јовановић.
Предсједник општине Херцег Нови Стеван Катић подсјећа да је радна група формирана из свих шест приморских општина почела рад на документу уочи главне туристичке сезоне.
-Радна група је завршила предлог иницијативе, односно измјену и допуну три закона која регулишу ово питање: Закона о морском добру, Закона о просторном планирању и уређењу простора и Закона о лукама, која је данас потписана од стране свих шест представника приморских општина и упућена предсједнику Скупштине Црне Горе, потпредсједницима и свим посланичким клубовима, казао је Катић за РТХН.
Очекивања потписника иницијативе су да ће посланици једногласно прихватити предложену иницијативу и да ће она ући у скупштинску процедуру.
Катић каже да је ријеч о документу од великог значаја за све приморске општине. Истиче да иницијатива није усмјерена против садашњег менаџмента Морског добра, већ да се ради о системском рјешењу независно од управљачке структуре.
-Дефинитивно сви знамо да управљање обалом у најбољем интересу управо могу да раде све приморске општине, а ово питање се једино може уредити на овај начин да локалне самоуправе преузму управљање својом обалом. Предложене измјене закона нијесу усмјерене против било кога, посебно против садашњег менаџмента када је у питању Морско добро, већ системско рјешење, независно од управљачке гарнитуре. Ријеч је о потреби да се то питање системски ријеши, да општине коначно управљају својом обалом, а остављен је и управни надзор када је у питању морско добро којим би се ово предузеће трансформисало у једну регулаторну агенцију која би вршила контролни надзор појаса морског добра, објаснио је Катић.
Предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић је истакао да овај акт не предвиђа само иницијативу већ и предлоге законских рјешења.
-Питање је комплексно и задире у саме ингеренције локалних самоуправа, и исправљање велике неправде према становницима приморја, која траје преко три деценије. Овим рјешењима се враћају ингеренције општинама у дијелу у којем те ингеренције и суштински сежу у оно што јесте локална самоуправа. Без тога нема децентрализације, и ово је суштински прича о децентрализацији и много ефикаснијем и бољем управљању обалом приморја. Са овим документом смо понудили ваљан законски оквир који је сасвим реалан, који је фер према грађанима прије свега, али и према законодавној и извршној власти Црне Горе и према Морском добру, истакао је Комненовић.
Предсједник Општине Бар Душан Раичевић је истакао да су прије пар мјесеци најавили иницијативу којом се уједињују око става за мијењање тренутних законских рјешења којима се дефинише зона морског добра на начин да се, сходно Европској повељи о локалној самоуправи, управљање најврједнијим ресурсима врати у руке локалних самоуправа са циљем, како је рекао, да се много квалитетније и одговорније управља морски добром.
-За ову иницијативу нису опредјељући критеријум финансијска средства већ жеља да се обалне зоне на квалитетнији начин регулишу и са њима управља, и да покушамо да сачувамо и заштитимо нешто што је природно добро Црне Горе.
Потпредсједник Општине Будва Никола Јовановић сматра да је ријеч о стратешком документу који коначно значи да идеја децентрализације у Црној Гори добија свој потпуни смисао и да је то идеја која може да окупи представнике различитих политичких опција.
-Једна од највећих вриједности је то што смо, уједињени у тој идеји децентрализације на којима почива Европска Унија, на прави начин заступали интересе грађана наших општина и то је обавеза да у наредном периоду на питањима која су од значаја за наше грађане тијесно сарађујемо и да је Заједница општина Црне Горе добар оквир и модел како то треба да радимо, навео је Јовановић.
Са њим је сагласан и предсједник Општине Улцињ Генци Ниманбегу који због тога поручује да Иницијатива нема политички циљ.
-Циљ је равноправност свих општина и понуђена рјешења су фер и према Влади Црне Горе и према Јавном предузећу Морско добро које нашим предложеним рјешењем треба да постане агенција за надзор обале. Ми овдје не представљамо партије, већ представљамо грађане и порука је – ми смо јединствени и вољели би да видимо који политички субјекти ће бити против овог предлога, категоричан је Ниманбегу.
Маја Мршуља, предсједница Скупштине Општине Котор каже да је суштина ове иницијативе децентрализација управљања морском обалом.
-Закон о морском добру је крајње централистички а ова децентрализација је у складу са Европском повељом о локалној самоуправи, са Уставом Црне Горе и свим осталим документима, као један важан корак на путу ЕУ интеграција. Јавно предузеће за управљање морским добром већ дужи низ година, могло би се рећи, функционише и ван законских оквира јер није реорганизовано у складу са привредним друштвима. Ово је надполитичко питање, питање враћања ингеренција локалним самоуправама приморским општинама, из којих се црпе велики приходи, а свега једна трећина се враћа кроз инфраструктуру, улагања Морског добра. Ко би боље знао од представника локалних самоуправа на који начин треба уложити у своју општину?, истакла је Мршуља.
Потписивању су присуствовали Генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе Мишела Манојловић и секретарка Одбора за комуналне дјелатности и животну средину Заједнице општина Сања Живковић, као и чланови радне групе.
