Чаробна новска ноћ: Празник кошарке

На адресу спортске редакције RTHN стигло је писмо једног гледаоца, љубитеља кошарке, који је био у понед‌јељак у дворани СЦ Игало када су свој меч Суперлиге кадета одмјерили новски клубови KK Галеб и KK Ас. Своје одушевљење догађајем изразио је кроз писмо које преносимо у цјелости.

Ово казивање почећу од самог краја…

Зачула се сирена на семафору која је означила крај утакмице. Двојица тренера, за које сам касније сазнао да се зову Ђоле Иванов и Дејо Бијелић, руковали су се на средини терена, а онда су сви играчи тимова KK Галеб и KK Ас пришли једни другима и срдачно се поздравили. Нажалост, у кошаркашком спорту увијек неко мора да побиједи и не постоје неријешени резултати. Ова утакмица је заслужила да нико не буде побједник и да играчи и навијачи оба тима буду радосни, јер су то млади играчи са 14 или 15 година заиста заслужили све честитке. Резултат је био 96:97, дакле побједу са једним поеном разлике остварила је „гостујућа“ херцегновска екипа KK Ас. Међутим, да је резултат био један разлике за домаће херцегновске д‌јечаке из KK Галеб, то не би било незаслужено.

Првих 40 минута није донијело побједника, а онда је почела серија скоро без краја. Најприје један продужетак, а затим и други продужетак који је коначно донио радост играчима које је предводио тренер Бијелић. Током утакмице је било безброј изузетних додавања, дриблинга, шутева из близине, али и са дистанце. Било је пуно успјешних акција које су мамиле аплауз више од 200 гледалаца.

Изузетан амбијент дворане Спортског центра у Игалу, освијетљен и топлији више него икада (испуњен осмијесима навијача), у своје окриље је примио младе и потенцијалне кошаркаше. У дворани су се налазили истински љубитељи кошарке, али и родитељи и пријатељи младих херцегновских спортиста, а уз то је било више него икада младих љубитеља овог атрактивног спорта, другарица и другова играча на терену. Док су се клинци такмичили ко ће да буде духовитији у коментарима посвећеним својим љубимцима, задиркивали су другаре из исте улице или из исте школе на начин да су показивали своју припадност једном или другом клубу. Тате и маме или њихови пријатељи су били видно оријентисани за подршку својој д‌јеци, међутим, сви су они аплаудирали и подржавали сваки успјешни потез или кош играча свог или „противничког“ тима.

Сједио сам случајно између два господина чији су синови припадници различитих екипа. Један игра у KK Ас, а Зоран је сваки пут аплаудирао када противнички играчи његовог сина постигну кош или направе атрактивни потез. Са друге стране, господин који је велики навијач Црвене звезде и чији је надимак Џаја, такође је одобравао сваку успјешну акцију коју су направили играчи екипе у којој игра његов син (KK Галеб), али је био одушевљен гледајући и акције противничког тима. Чинило ми се да су се исто понашали и други родитељи. Сви су давали подршку младим играчима оба тима. Међу родитељима је било некадашњих кошаркаша, ватерполиста или припадника других спортова, али ово вече их је кошаркашка љепота ујединила.

Утакмица младих кошаркаша у оквиру Суперлиге кадета показала је да је Херцег Нови град талената. Сјетио сам се да је овај „град на скалинама“ изњедрио око 50 олимпијаца, а сигурно је међу онима који су у понед‌јељак увече били на терену било и пуно оних који имају шансу да једног дана постану кошаркашки асови. Све оно што су показали Аџић, Коранић, Ивеља и други из екипе KK Галеб с једне стране, или Јањушевић, Божиновић, Ћетковић и њихови саиграчи из редова KK Ас, било је необично за клинце тог узраста. Пуно кошаркашких потеза, нарочито успјешних продора, одличних и прецизних додавања и посебно шутева за три поена, одушевљавало је све присутне.

Побједа је припала гостима који су имали више вођства током утакмице, међутим, та предност никада није била велика или одлучујућа, па да је побједа припала и Ђолетовим штићеницима, не би било незаслужено. Напротив, обје екипе су те вечери биле побједничке и сви који су вид‌јели ово кошаркашко надметање питали су када је узвратна утакмица.

Многи од ових младих кошаркаша постаће прави играчи ако им град Херцег Нови отвори могућности за напредак. За сада имају одличне тренере и педагоге који су били концентрисани на што бољу игру својих штићеника. Нити један једини гест није био депласиран или супротан од онога што се очекује од истинских заљубљеника попут Ђолеа и Деја. Браво за њихово владање и жељу да младим играчима покажу све елементе витештва, браво за све дате савјете, за сву радост коју су показали, али и за однос након утакмице (по оној чувеној: „у побједи се не узвиси, а у поразу се не понизи“).

Није ни чудо што су млади играчи поред изузетних кошаркашких потенцијала показали и одлично понашање. Нико није направио било шта чега би се постидио, нити било шта што би умањило вриједност и квалитет њихових другара из другог клуба. Искрене честитке након утакмице су најавиле да би и наредни сусрет могао бити спектакл попут ове чаробне вечери.

Долазак у дворану донио је радост сваком присутном, па и онима који нису из кошаркашке породице. Ако постоји начин да се да савјет, онда је то да се наредна утакмица преноси на телевизији, јер ће многи који нису били у понед‌јељак у дворани уживати у једној од најљепших утакмица. Гледамо стално Црвену звезду или Партизан у Евролиги, али ова утакмица у којој су млади кошаркаши KK Галеб и KK Ас показали вансеријски квалитет и изузетан таленат, заслужује да је виде сви који воле спорт и који уживају у витешком надметању.