Предсједник међународног ПЕН центра, аутор пет романа преведених на четрдесетак језика, активиста у борби за људска права, Бурхан Сонмез, писац који је у бесједи на отварању „Трга од књиге“ у Херцег Новом сугерисао тражење добре ријечи за будућност свијета, у разговору за РТХН је истакао да смо без слободе говора далеко од истине, док задатак писаца остаје да истину истражују.
Сонмез је аутор романа „Лавиринт“, “Север”, “Невини” “Истанбул Истанбул”, „Taş ve Gölgeа“, а за своју прозу вишеструко је награђиван вриједним књижевним признањима.
На почетку разговора за РТХН сабрао је утиске о Херцег Новом.
-Херцег Нови са свим тим планинама које га окружују, зеленилом, морем, много је више од познате туристичке дестинације. Кроз природу, грађевине,цркве, кроз људе које срећете читате његову историју дугу више стотина година, читате истовремено његову прошлост и вријеме данас. Сајам, који је један од најуспешнијих у овом региону, а ја скоро сваке седмице учествујем на неким књижевним сусретима у другим државама и градовима, одлично је организован а мени се посебно допала публика која учествује, пита, повезује, веома је интерактиван и продуктиван, казао је Сонмез.
Путовања могу да нас задиве, могу да нас оставе без ријечи, а могу и да нас претворе у приповједача. Сонмез говори о два начина путовања а оба нас богате на неки начин.
-Два су начина путовања. Можете путовати из своје собе, читајући књигу. То је лијепо путовање и љепота умјетности. Други начин је стварно путовање у друга мјеста. Тако се упознају други људи, читаоци, други градови. То писца обогаћује, али обогаћује и читаоце. Када упознају писца то обогаћује њихове погледе, доноси другу димензију виђењима свијета, стварају се нови осјећаји, нове везе.
Бурхан Сонмез студирао је право, а кроз ту област па и своју књижевност води истрајно борбу за људска права, за слободу говора.
-Моја организација, Међународни ПЕН центар, залагала се за слободу говора широм свијета. Ради то већ 102 године, али на жалост не можемо рећи да је ситуација у тој области боља. Сваке године видимо исте проблеме на различитим местима. А без слободе говора људи па ни писци не могу себе изразити. Без те слободе ми смо далеко од истине. Слобода говора вас доводи близу истине а писац је ту да истину истражује.
Као друштво и као држава ми бисмо свуда морали да очекујемо иста људска права и њихово поштовање. Морамо имати право на различите културе, различите језике, морамо знати свој матерњи језик и имати право да га говоримо код куће, учимо у школи, користимо у свакој институцији у држави. Ако то није случај овдје у Црној Гори, или Турској или било којој држави то значи да занемарујемо слободу говора и језика, због тога је наша мисија да инсистирамо и „притискамо“ све релевантне субјекте да то право поштују, оцијенио је наш саговорник.
Истанбул баш као и Балкан и данас многи сматрају размеђем – градом и предјелима који су Исток Западу и Запад истоку. Сонмез каже да је то данас веома стар клише.
-Мислим да је подјела на Исток и Запад веома стара, стара у кориjену. Не изражава данашње стање. Када кажемо Запад на који Запад мислимо, европски, британски, француски, италијански,црногорски? Када кажемо Исток, који је то Исток турски, јапански, кинески… Глобално је доба, комуницирамо са сваким делом свијета, са свима, са сјевера и југа и истока и запада. С друге стране можемо да видимо друге и бројне подјеле у друштву, између жена и мушкараца, богатих и сиромашних, видимо подјеле које су више од ових географских. Наше је због тога да стварамо јединство, да укључимо све како би живјели слободно, срећно и изнад свега у миру
Једна од Сонмезових мисли је да „све што се у прошлости догодило, а што је преточено у ријечи, сада постаје прича“. Он вјерује да је у том преплитању времена, питања идентитета, живота и смрти, љубави и бола – тренутак у коме се рађа књижевност – а нас је интересовало колико та преплитања потврђују историју као учитељицу живота.
-У појединим дјеловима знамо све у неким не знамо. Губимо баланс учења из историје. Морамо да разумијемо цивилизацију, да спознамо потребе различитих људи у различитим срединама и различитих припадности. Иначе нећемо моћи никада до краја разумјети историју, а без тога ни у будућности нећемо имати мир.У данашње вријеме људи имају потребу да се све одмах разријеши и објасни. Не размишљају о будућности која би била за добробит свих. Тако лако упадају у замке, врло лако замрзе једни друге, боре се једни против других. Умјесто тога ми бисмо требали да промовишемо идеју хармоније, мора, заједничког живота. Признајем то је лако рећи али је у пракси тешко остваримо. Знате ону стару пословицу „помози свом комшији“, она значи и разумите, поштујте комшију, и то значи у сваком језику, у свакој култури. Кад то прихватимо тек тада ћемо живјети срећно.
Подсјетићемо Бурхан Сонмез, насловио је своју бесједу на Тргу од књиге „Свијету за мир“ и разматрао која би ријеч била најстарија коју је човјечанство створило. Није мир јер „ако је људима требала ријеч мир, значи да су прије тога имали ријеч рат“ а створили су мир упркос рату. Сваки алат који су направили, свака слика нацртана на зиду пећине и свака пјесма коју су пјевали били су прозори који су стремили ка успостављању будућности у миру. Сугерисао је потом тражење ријечи за будућност свијета а ми питали могу ли те ријечи бити љубав, хармонија нада.
-Мислим да је то један од избора. Ако се сви сложимо да је љубав будућности, или хармонија, једнакост, равноправност, слобода шта год да је, изабрали смо лијепу ријеч за будућност. С друге стране многи би изабрали ријечи као што су моћ, доминација, новац, рат. Све су то стварне ријечи, али да ли су оне права потреба човјечанства. У свијету будучности требало би да буду ријечи попут хармоније и љубави.
Логично је било тражити и Сонмезову ријеч за будућност свијета
-Мислим сан, јер у сновима не постоје ограничења. Имате прилику да додирнете све тачке универзума
С обзиром на речено о Херцег Новом и Тргу од књиге питали смо нашег саговорника да ли би се вратио у наш град, а одговор је био једноставан.
-То је дио мог сна, да се вратим у ово дивно мјесто, међу ове дивне људе, поручио је кљижевник.
Могуће је да у неком новом Сонмезовом роману читамо и о Херцег Новом који се, по свему што је Сонмаз рекао, једноставно и лако заволи, па ако занемаримо редосљед рећи ћемо и ријечју и сликом и музиком.
Разговор са познатим турским писцем и великим активистом за људска права и предсједником Међународног ПЕН центра, Бурханом Сонмезом погледајте вечерас у „Таласима културе“ од 20:00 сати.
Текст: В. Вујновић
Превод: В. Брајовић
